Od treće do sedme godine dolazi do pojave koja se opisuje kao „cvetanje mozga", a kreativnim igrama u tom periodu roditelji mogu da podstaknu razvoj intelekta deteta.
Kreativnim igrama, mozgalicama i korišćenjem različitog „misaonog" alata moguće je razviti i unaprediti dečju inteligenciju. Istraživanja pokazuju da na razvoj intelekta deteta, čak do 20 odsto, najviše možemo da utičemo od treće do sedme, i nešto manje do dvanaeste godine.
Međutim, kako napominje Nataša Rakić, portparol „Mozgograda", centra za podsticanje dečjeg intelekta, taj potencijal, nažalost, u većini slučajeva nije iskorišćen.
– Od treće do sedme godine (eventualno do dvanaeste) dolazi do pojave koju slikovito možemo da opišemo kao „cvetanje mozga". Tokom nje se neuroni velikom brzinom „povezuju" i grade neuralnu mrežu. što je ova mreža gušća, to je razmišljanje brže, a ukoliko je nerazvijena, razmišljanje je sporije.
Od celokupne populacije samo 0,03 odsto su nadarena deca i ona uz pravo usmerenje imaju potreban potencijal da postanu budući Mocarti ili Tesle. Ipak većina roditelja i pored velike volje ne zna odakle da počne ni koji su to „alati" za razvoj dečjeg intelekta – objašnjava Nataša Rakić.
Bojenje… Razvija se kreativnost
Ovim pitanjima bavi se „Nikola Tesla", centar za talente Mensa Srbije. Posle dugogodišnjeg iskustva u radu sa nadarenom decom i odraslima, dr Ranko Rajović, osnivač centra, osmislio je Program za podsticanje i rano otkrivanje talenata.
– Program se primenjuje u republikama bivše Jugoslavije i osam zemalja Evropske unije, a očekujemo da će uskoro dobiti i akreditaciju Ministarstva prosvete i sporta. To je ujedno i prvi put da se u saradnji sa naučnim institucijama otkrivaju i prate nadarena deca, ali i učinci programa.
Tako je nastao i „Mozgograd", centar u kojem se primenjuje deo ovog programa kroz igre kojima se podstiče intelektualni razvoj. Kako bismo roditeljima što bliže objasnili dobrobiti ovog programa, podelili smo ga na igre, animacije i radionice i one su prilagođene uzrastu deteta – kaže Rakićeva.
Prema njenim rečima, igre su podeljene na osnovu razvoja određenih sposobnosti.
– Igre za akomodaciju oka odnosno stimulaciju očnog mišića (što je važno u kasnijim godinama za proces učenja) obuhvataju igre sa loptom. Za razvoj koordinacije pokreta i motorike su igre rotacije, preskakanja prepreka, provlačenja, dok memoriju razvija učenje apstraktnih simbola kao što su na primer zastave ili marke automobila.
Igre za razvoj funkcionalnog razmišljanja su razne vrste pitalica. Kroz crtanje i bojenje razvija se kreativnost, a sve ove igre su lako prilagodljive igranju u kući, jer su za njih potrebni veoma jednostavni rekviziti, a za neke nisu potrebni nikakvi – objašnjava Rakićeva.
Komentari (0)