Ti početni oblici komunikacije temelj su za kasniji razvoj dečje pažnje.
– Pre polaska u školu prosečan predškolac može biti koncentrisan na traženu aktivnost oko petnaestak minuta, a po polasku u školu može biti i duže. Tada deca mogu i da se usmere na neke sadržaje kao što mogu da dele važne od nevažnih informacija. To zavisi i od ličnosti deteta, koliko je disciplinovano, kakve su mu radne navike… – kaže Darka Krsmanović, psiholog i pedagog.
Psiholog Nebojša Jovanović navodi da čovek ima dva oblika pažnje. To su voljna pažnja kada nešto voljno učinimo i perceptivna, kada nam nešto privuče pažnju bez svesnog napora.
– Kada dete krene i vrtić ili školu mogući su problemi sa voljnom pažnjom jer je perceptivna pažnja kod njih razvijenija. Ako, na primer, gledaju reklamu na televiziji pre će zapamtiti neki tekst ili pesmu nego što će voljno naučiti pesmicu – objašnjava Jovanović.
Kada radimo sa mlađom decom, Krsmanović ističe da treba vodimo računa o njihovim interesovanjima, rukovodimo se njihovim omiljenim aktivnostima.Dobro je da i samo dete bude uključeno u biranje aktivnosti.
To može da bude slaganje kockica i opipavanje predmeta u vreći, šetnja prirodom, sportska aktivnost…
– Deca do tri godine konentrisana su na ono što im je u trenutku interesantno. Ako se igra samo, teško da će se dugo fokusirati na jedan premet ili igračku. Zato je važno da se u tom uzrastu odrasli igraju zajedno sa detetom igara oblikovanja. Za to roditelji mogu da koriste plastelin, testo i da pokušaju zajedno sa detetom da naprave neku figuru. Upravo mališani sa dve godine volje da se prljaju, što je najzgodnija vrsta igre – savetuje psiholog Jovanović.
 Roditelj treba da postiče istraživački duh kod deteta kako bi kasnije u životu bilo spremno na inicijativu!  |
Oko trećeg rođendana detetu postaje važno ispitivanje i eksperimentisanje i zato uslede ona čuvena pitanja ”zašto ovo, a zašto ono, a šta je to…”
– Mališanu se da predmet koji ga zanima i zajedno sa njim istražuje. Mogu se i grupisati određeni predmeti po bojama, veličini, mada u tom uzrastu detetu još nisu jasni veličinski odnosi, ali ih treba razvijati. Roditelj treba da postiče taj istraživački duh kod deteta kako bi kasnije u životu i bilo spremno na inicijativu – kaže Jovanović.
Koncentracija se, dodaje sagovornik, podstiče i crtanjem, u čemu je važno razvijanje grafomotorike.
Detetu može da se da da boji slikovnicu, da se kreće u okviru određenog oblika. Na taj način mu se produžava interval pažnje, kao i strpljenje.
– Dete počinje da se više igra u društvu i tada mu je interesantnije da ”odigra” svoju ulogu. Učenjem jednostavnih pravila stimuliše se igra u dvoje ili više dece. Pažnja mu se vežba tako da razmišlja i o potrebama drugog deteta u grupi – objašnjava Jovanović.
Ukoliko je dete po prirodi aktivno, Krsmanović smatra da vežbanje pažnje treba tako i koncipirati da se dete ne oseća sputano.
– Sistem nagrada takođe je efikasan jer ovakva deca imaju razvijen takmičarski duh, pa ako još nagradu vežemo za neku željenu aktivnost ili ugodnost teško da će rezultat izostati – smatra Krsmanović.
Pročitajte još:
Kako da razgovarate sa detetom? >>
Prepoznajte talente svog deteta >>
Komentari (0)