Mali nevaljalac čak i najsmirenije roditelje često može da izbaci iz takta. I tada roditelji, umesto da smire situaciju, svojom reakcijom prave još veći haos.
Recimo, trogodišnji mališan svaki dan otima igračke iz ruku mlađega brata i trči po kući izbezumljeno urlajući: „To je moje, moje je!". Iznervirana mama tada kaže: „Dobro, ako su sve igračke tvoje, ovaj je dvosed moj pa ti ne smeš na njemu da sediš".
Taj odgovor detetu neće da pokaže da njegovo ponašanje nije lepo i zbuniće ga, kažu stručnjaci. Zato je, umesto vraćanja istom merom, mnogo bolje da sačuvate hladnu glavu odgovarajući detetu kratko i jasno, odlučnim tonom: „Žao mi je, ne može više ovako".
Ova rečenica neće zaustaviti vrištanje i plač, koje vi treba da ignorišete, ali će pokazati mališanu da se terorom ne postiže ništa.
Evo još nekih primera, tačnije izjava, koje zahtevaju od mame i tate da se smire ili da ignorišu takvo ponašanje.
Nisi više moja mama!
Umesto da odmah reagujete: „Odlično, onda nađi novu", sačekajte dok se „ne ohladite". Umesto da mu kažete da ni vama nije stalo (što je najgore), recite: „U redu. Smeš tako da se osećaš".
Ne volim te!
Sačekajte pre nego što odgovorite. Deca to govore iz frustracije ili ljutnje pa takve izjave ne treba da shvatate lično. Bolje bi bilo da smireno kažete: „Boli me ako mi kažeš da ti nisam draga ili da me mrziš".
Hoću to sad
Ako želi čokoladu baš pre večere, to ne smete da dopustite. Ignorišite vrištanje i potrudite se da ga zabavite šašavom igrom ili šalom. Ako popustite jednom, teško ćete vratiti autoritet.
Ti nisi moj šef
Umesto da odgovorite: „To ti misliš", pokušajte da prihvatite da i dete traži pravo izbora pa umesto sile pokušajte da razgovarate o mogućim rešenjima.
Komentari (0)