I tata treba da bude s novorođenčetom

„Porođajna sala trebalo bi da obezbedi izdvojen, intimni prostor za trudnicu, da što manje liči na operacionu salu, i da to bude mesto gde bi mama ostala duže uz bebu posle porođaja. U nedostatku prostora, u ovu svrhu mogli bi da posluže paravani. Prisustvo partnera ili druge bliske osobe pruža trudnici podršku i osećaj sigurnosti”, objašnjava naša sagovornica.

Ukoliko osoblje pomogne trudnici da se oslobodi straha, ona će bolje sarađivati, a važno je da dobije informacije kako porođaj napreduje i zašto se nešto preduzima. Trudnice se najčešće žale, kaže dr Stanojlović, da osoblje o njoj govori kao da nije prisutna.

„Iskusno i motivisano osoblje naći će pravu ravnotežu između medicinskog zbrinjavanja trudnice i brige o njenom emotivnom stanju, a kasnije pomoći u uspostavljanju veze sa novorođenčetom”, navodi lekarka i dodaje da ako postoji svest koliko određene promene mogu da pomognu ženi tokom porođaja, najčešće se može naći način da se uvedu makar neke inovacije.

Važno je da majka uzme svoju bebu u naručje što je pre moguće, jer taj trenutak najčešće opredeljuje majku za dojenje. Kontakt „koža na kožu” pruža bebi toplotu i sigurnost, predstavlja prvi korak u uspostavljanju čvrste emocionalne veze mame i bebe. Važno je i da se podoj obavi sat-dva po rođenju.

„Ukoliko stanje majke i bebe dozvoljava, treba da se smeste u istu sobu i da se nega, pregledi i terapijski postupci obavljaju u prisustvu majke, jer ona se tako ne samo obučava, već i oslobađa straha od kontakta sa bebom. Majka bi trebalo da dobije i savete o dojenju ali i komunikaciji sa bebom i stimulaciji ranog razvoja”, naglašava dr Stanojlović.

Neka porodilišta omogućavaju prisustvo oca na porođaju, ali gotovo da nema ustanove u kojoj su očevi uključeni u negu deteta na postporođajnom odeljenju. Razlog su, kako navodi naša sagovornica, pre svega uslovi u porodilištu ali i nedovoljno razumevanje značaja oca za rani razvoj deteta i podršku majci.

„Presudan značaj za uspeh programa „Bolnica prijatelj majke i bebe” je prijateljski odnos prema majci. Osoblje treba da uoči kada je majka iscrpljena, da razume i prepozna uzroke njenog neraspoloženja”, objašnjava dr Stanojlović.

Problem je što mnoge trudnice dolaze nepripremljene na porođaj, a posle njega kratko ostaju u bolnici pa imaju malo vremena za obuku i pomoć.

Šta je porodilištima potrebno i šta se primenjuje

Porodilišta bi trebalo da imaju dovoljno osoblja, pa samim tim i vremena da se posvete svakoj trudnici i porodilji. U bolničkoj sobi ne bi trebalo da bude smešteno više od tri mame sa bebama. Potrebno je da postoji prostor za očeve, kako za vreme porođaja, tako i na postporođajnom odeljenju, ali i prostor za posete.

„Primena novih standarda za akreditaciju porodilišta Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova važan je korak u promeni prakse i otvaranju porodilišta za porodicu, pre svega za očeve. Od posebnog značaja je sprovođenje dodatne edukacije osoblja porodilišta iz oblasti podrške dojenju, razvojne nege i komunikacionih veština, koje se obavlja uz podršku kancelarije Unicefa”, navodi dr Olga Stanojlović. 

U porodilištu KBC Zvezdara omogućeno je prisustvo oca ili druge bliske osobe na porođaju, korišćenje kade, poseta majci i bebi na postporođajnom odeljenju.

„Trudimo se da odnos osoblja prema trudnicama bude partnerski i prijateljski, da im pružimo svu potrebnu pomoć i podršku. Prostorni uslovi i nedostatak osoblja nekada nas ograničavaju u tome”, objašnjava dr Olga Stanojlović. „Politika” u partnerstvu sa Unicefom ovog meseca stranicu posvećuje porodilištu po meri mame i bebe i njegovoj zastupljenosti u našim zdravstvenim ustanovama.