Prošle godine u Srbiji je rođeno 60.813 beba, što je 500 manje nego 2023. i što je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, istorijski minimum. Da li to znači da je državna politika podsticanja rađanja propala. Sagovornici N1 kažu da se ne može novcem i reklamama popraviti demografska slika.
I posle 13 godina na vlasti i aktivnog zalaganja da se rađa više dece, Srbija je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2024. imala 500 beba manje nego prethodne. Predsednik se neretko trudi da se u istoriju upiše, ovaj put to je uspeo jer je rođenjem 60.813 beba dosegnut istorijski minimum.
„Nakon decenija propadanja zdravstvenog sistema, zahvaljujući investicionom ciklusu vrednom milijardu evra, podigli smo tri nova klinička centra, pokrenuli projekat Tiršova 2, rekonstruisali nekoliko porodilišta i opštih bolnica širom Srbije i nastavljamo da radimo. Mogu oni nas da mrze ali mi ćemo Srbiju da volimo više“, bila je reklama 2019. godine na kojoj žena vrišti dok se porađa u kolima hitne, a otac mrzi Vučića.
„To nisu podsticajne mere, zato što kada želimo da postanemo roditelji, mladi ljudi koji osećaju nesigurnuost, kada žele da postanu roditelji, gledaju da li imaju stabilan posao, da li će se poroditi supruga ili partnerka u porodilištu gde je rešen problem akušerskog nasilja ili nije rešila problem akušerskog nasilja. Da li imamo dovojno mesta u vrtićima, da li će majka nakon što se porodi dobiti otkaz na poslu“, kaže Jelena Ćirić Nikolić sa portala Bebac.
Pronatalitetne mere nisu pomogle
Možda zbog svih tih nestabilnosti i pitanja, nudila je država prethodnih godina majkama i različite iznose pomoći za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Poslednji iznos iz novembra 2024. godine je 500.000 za prvo dete.
„Tata koji je ovo broj pored trećeg deteta, još ga nismo učili u školi? 2.280.000!!!!“, bila je reklama iz oktobra 2024.
„Mi moramo da kreiramo takvu atmosferu u kojoj će ljudi da veruju u mir i sigurnost u narednih sto godina da bi ostali ovde, da bi mogli da gaje decu“, rekao je Vučić u martu 2018.
Ne sto, nego osam godina kasnije, ljudi su na ulicama, jer u postojećem sistemu ne znaju kako da gaje decu.
„Kada se podsetimo nekih prošlih dešavanja pre godinu i po dana mislim da se možda ljudi ne osećaju bezbedno. Sistem vrednosti koji postoji u ovoj zemlji je… To je da ga nema, da se propagiraju neke grozne stvari nasilje, šund, kič“, kaže mladi IT radnik Sava Gorunović.
Još jedna reklama sa devojčicom: „Hoću brata, može da bude u mojoj sobi, vi ne morate ništa da radite!“.
„Ne postoji reklama, inicijativa koja se bavi isključivo davanjem novca i promocijom rađanja koja će dati bilo kakav efekat, roditelji nisu glupi, znaju gde žive i svi žele jedan sistem koji funkcioniše“, smatra Jovana Ružičić iz Centra za mame.
To je baš ono što i studenti ovih meseci traže.
„Mlađe generacije koje dolaze imaju mnogo dobre neke fine stavove i mislim da nam bude nadu da će ovde stvarno da bude bolje“, smatra Gorunović.
„Kada se pogleda demografija i njena teorija i kada se pogleda kada su to društva osetila boljitak kada je natalitet u pitanju, to je upravo u momentima kada se u društvima osetila velika nada“, kaže Ćirić Nikolić
Ona koju mladi na ulicama sada iz zimskog sna bude. I koja bi mogla da rodi promene, bez ikakve reklame.
Izvor: N1
Komentari (0)