Broj kratkovide dece i dece sa astigmatizmom u predškolskom i školskom uzrastu raste, pokazuju izveštaji oftalmologa posle obavljenih sistematskih pregleda pred upis u prve razrede osnovne i srednje škole. Od tridesetoro dece u razredu, četvoro ili petoro nosi naočare.
Do pojave kratkovidosti u ranom uzrastu dovodi niz faktora, pre svega nasledni faktor, ali su sve češće uzroci preterano gledanje televizije, sedenje ispred kompjutera i način života u kome su deca upućena na bliske predmete. Tako vid na daljinu ne može dovoljno da im se razvije.
Dr Ljiljana Maksić-Matić, oftalmolog iz beogradskog Doma zdravlja „Voždovac”, kaže da se porast broja dece sa tzv. reflekcionim anomalijama pojavio prošle godine:
– To je jedan od razloga što je od ove godine uveden obavezan sistematski pregled u četvrtoj godini života, kada se već mogu otkriti razvojne anomalije oka. Međutim, obaveza pedijatra je da svako dete kod koga ranije primeti bilo kakvu promenu na očima uputi oftalmologu.
Sa polaskom u školu mališani se još više naprežu dok čitaju i pišu, a pauze koriste za gledanje televizije ili igranje igara na računaru. To je, prema rečima dr Gorana Marjanovića, oftalmologa u Institutu za majku i dete, pogubno za još nedovoljno razvijen dečji vid.
– Školarcima se savetuje da što češće odmaraju oči. To znači pauziranje od učenja na svako pola sata, a srednjoškolcima se preporučuje odvikavanje od noćnog učenja. Prostorija u kojoj uče treba da bude dobro osvetljena, radni sto da se nalazi bliže dnevnom svetlu, a uveče mora da bude osvetljen lampom.
Knjigu ili svesku treba držati na odstojanju od 30 do 40 santimetara, a sedenje za računarom ograničiti na sat dnevno. Jer, prema rečima dr Marjanovića, čovekov, a posebno dečji vid, nije prilagođen dugotrajnom gledanju u kompjuterski ekran, gde se često smenjuju slike i boje, što može da dovede do velikih poremećaja vida, pa i do epileptičnih napada.
I određena ishrana može da bude korisna za vid. Školarcima treba davati namirnice bogate belančevinama i ugljenim hidratima, a valjalo bi uključiti i vitaminsku terapiju. Sve jarkocrveno obojeno voće i povrće pozitivno utiče na vid – borovnice, višnje, trešnje, paradajz, zatim kelj, šargarepa, kupus…
Problemi sa vidom kod mališana mogu da se primete u najranijem uzrastu, jer što se pre počne sa nošenjem naočara oštećenje na očima će biti manje.
Dr Ljiljana Maksić-Matić upozorava na šta roditelji treba da obrate pažnju kada je u pitanju ponašanje deteta, jer su to signali da sa vidom nije sve u redu:
– Ako dete žmirka previše i prebrzo, krivi glavu i škilji dok gleda u predmet, približava stolicu televizoru, previše gestikuliše, često se sapliće, pogrešno hvata predmet, u školi krivo piše slova, previše se naginje nad knjigom ili sveskom dok piše, jasni su znaci da ga treba odvesti oftalmologu.
SVE LOŠIJE VIDE
U Službi za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Beogradskog zavoda za javno zdravlje podaci o stanju dece i omladine u školskoj 2009-2010. godini pokazuju da je kod 4.860 beogradskih školaraca utvrđena neka od smetnji vida ili pokretljivosti oka. To je gotovo 2.000 više dece sa problemima vida nego što ih je bilo 2004. godine.
Komentari (0)