I dva sata dnevno je mnogo

Stručnjaci ističu da vreme koje deca provode pred ekranom ima veliki uticaj na njihov razvoj, zbog čega upozoravaju roditelje da skrate to vreme. Jedan do autora studije smatra da je razlog za to što vreme provedeno ispred ekrana oduzima vreme za neke zdravije aktivnosti, poput bavljenja sportom ili spavanja.

Samo pola sata dnevno, ili čak i manje, optimalna je količina vremena pred ekranom za predškolsku decu, kažu istraživači.

Ipak, neki eksperti odmah su ove rezultate studije odbacili smatrajući da nedostaje dovoljno dokaza da je vreme provedeno ispred ekrana uzrok lošeg ponašanja kod dece.

Naučnici sa Univerziteta u Alberti analizirali su 2.400 porodica i utvrdili da deca koja su “zalepljena” za ekrane imaju znatno više problema sa ponašanjem. Pored toga što imaju veći rizik od razvoja poremećaja pažnje (hiperaktivnosti), oni koji pred ekranom provode duže od dva sata imaju pet puta veće šanse da budu nemarna.

“Utvrdili smo da vreme provedeno ispred ekrana ima značajan uticaj na decu starosti do pet godina”, kaže dr Piuš Mandane.

Trogodišnjaci koji su učestvovali u studiji provodili su u proseku sat i po dnevno ispred ekrana, a petogodišnjaci 1,4 sata dnevno.

Istraživači su utvrdili da vreme provedeno pred ekranom ima veći uticaj na razvoj deteta nego to koliko spava. Kao razlog navode to što ovi uređaji deci skraćuju vreme za neke druge aktivnosti koje bi mogle da spreče razvoj poremećaja pažnje.

“Naši podaci pokazuju da više vremena pred ekranom znači manje vremena za spavanje. Redovan raspored spavanja, leganje u krevet i ustajanje u isto vreme svakog dana, uz zabranu korišćenja tih uređanja pred spavanje, važno je za normalan rast, razvoj i ponašanje”, kaže dr Mandane.

On ističe da su drugom studijom utvrdili da deca koja su gledala u ekrane duže od dva sata dnevno imala su 65 odsto manje šanse da spavaju po deset sati dnevno.

Manjak sna u detinjstvu može negativno da se odrazi na rast i razvoj mozga, dovodeći do problema kasnije u životu.

Naučnici sa CHEO istraživačkog u Otavi utvrdili su da deca starosti od osam do 11 godina imaju pet odsto slabije moždane funkcije od svojih vršnjaka, ukoliko provode više od dva sata dnevno pred ekranom.

To, veruju, ima veze sa tim što video igre i snimci ne stimulišu mozak na isti način kao, recimo, čitanje knjige. Pored toga, opet se ističe, ova deca ne spavaju dobro kao ostali.

Sa druge strane, što se više deca bave sportom i bolje spavaju, to su manje manje sklona problemima sa ponašanjem.

Sve to ne znači da deca “ne smeju ni da priđu” ekranima, ali stručnjaci savetuju da se to vreme maksimalno smanji.

“Naša istraživanja pokazuju da je do pola sata dnevno optimalno vreme za decu da provedu ispred ekrana“, kaže profesor Mandane, dodajući da je jako važno da se kod predškolske dece razvije zdrav odnos prema uređajima.

Naučnici u Velikoj Britaniji kritikovali su ovu studiju jer nije utvrđeno da postoji direktna veza između vremena provedenog pred ekranom i razvoja poremećaja pažnje.