Prijateljsko okruženje na poslu koje će imati kutak u kom žene mogu da doje decu ili plaćeno odsustvo za majke učiniće veliku razliku.
Prema jednoj studiji žene koje doje suočavaju se sa manjim primanjima u odnosu na žene koje doje kraće ili koje to uopšte ne rade. Taj novčani jaz traje tokom čak prvih pet godina detetovog života.
“Mnoga istraživanja su pokazala da žene koje rade doje kraće,” kaže Filis Ripjong, autorka studije.
Da li je dojenje besplatno?
Dojenje se preporučuje kao obavezna ishrane bebe tokom prvih pola godine, do godinu dana od njenog rođenja. Neki stručnjaci čak idu toliko daleko pa preporučuju dojenje tokom prve dve godine.
Činjenica da je mamino mleko besplatno se često koristi kao argument za promovisanje dojenja. Međutim to je jedan posao koji oduzima mnogo vremena i mnoge zaposlene mame ne nailaze na dovoljnu podršku okoline.
Mnoge majke koje i počnu sa dojenjem to prekinu tokom prvih šest meseci. Kada se uzme u obzir povratak na posao i dojenje, naučnice Filis Ripjang i Meri Nunan želele su da otkriju kako ova praksa utiče na zaradu žena.
One su koristile podatke Nacionalnog istraživanja mladih, dugoročnog istraživanja koje je obuhvatalo intervjue sa ženama između 1979. do 1994. godine. Istraživači su pregledali podatke 1.313 žena koje su rodile prvo dete između 1980 i 1993. godine, koje su bile zaposlene pre dolaska deteta i nisu rađale više puta.
Rezultati nisu najprecizniji, ali pokazuju jasnu sliku. Godinu dana pre rođenja deteta, majke koje su dugo dojile zarađivale su u proseku 20.957 dolara godišnje, u poređenju sa 16.790 dolara koliko su primale žene koje su dojile manje od 6 meseci.
Pet godina nakon rođenja deteta, mame koje nisu dojile zarađivale su, u proseku, 16.340 dolara u odnosu na 19.226 dolara koliko su primale žene koje su kratko dojile; mame koje su dojile decu više od 6 meseci zarađivale su 15.717 dolara – najmanje od svih.
Kada su u obzir uzeti i radni sati i status zaposlenih razlike između majki su nestale. To je razlog zašto mame koje doje zarađuju manje – zato što i rade manje.
Studija nije otkrila zašto je to slučaj. Možda mame koje planiraju da doje od početka nameravaju da daju otkaz, kaže Ripjang. Ili možda smatraju da ih okruženje ne podržava i da žele da ih izguraju sa radnog mesta.
Praksa dojenja je veoma stratifikovana. Žene koje dugo doje su u proseku bogatije, obrazovanije. Studija je takođe pokazala da su muževi žena koje su duže dojile, zarađivali više od partnera žena koje su kraće dojile ili to nisu uopšte radile.
“Sve pokazuje da ‘intenzivno majčinstvo’ treba priuštiti,” kaže Nunan.
Rešenja
Naučnice napominju da one ne žele da savetuju žene kako da hrane svoje bebe, već da je njihovo istraživanje poruka zaposlenima u javnom zdravstvu koji promovišu sve beneficije dojenja.
Komentari (0)