I decu muče visok pritisak i dijabetes

Kako ističe prim. dr Snežana Lešović, pedijatar-endokrinolog Specijalne bolnice „Čigota” na Zlatiboru, učestalost dijabetesa tipa 1 kod dece u poslednjih 50 godina znatno raste, a istovremeno se uočava sve češća pojava bolesti i kod mališana koji imaju manje od pet godina. Tačan uzrok ove bolesti još nije poznat, a smatra se da su faktori spoljašnje sredine, virusne infekcije, imunološke reakcije i nasleđe (genetska predispozicija) značajni za nastanak bolesti.

– Kod starijih se relativno lako posumnja na šećernu bolest jer se javljaju prilično jasni simptomi i znaci: uzimanje mnogo tečnosti, pojačan apetit i uzimanje hrane, a prisutno je i češće i obilno mokrenje. Kod dece važi pravilo – što je dete mlađe, to je teže na vreme otkriti šećernu bolest. Dijagnoza se obično postavlja na osnovu nekoliko kliničkih simptoma i analiza. Prisutna je preterana žeđ, često mokrenje, analiza koja pokazuje šećere i ketonska tela u urinu, a šećer u krvi je viši od 11,1 mol/l u bilo koje doba dana, nezavisno od toga šta dete jede. Trećina njih stigne u stanju ketoacidoze, koje je opasno po život, sa povraćanjem, bolovima u stomaku, otežanim disanjem, malaksalošću i poremećajem svesti – pojašnjava dr Lešović.

Mališane može da muči i hipertenzija, iako je u narodu uvreženo mišljenje da visok krvni pritisak mogu da imaju samo stariji ljudi. Iskusni pedijatri preporučuju da se deci u četvrtoj godini i pred polazak u školu obavezno meri pritisak, a po potrebi to treba činiti i češće.

Kardiolog profesor dr Višeslav Hadži-Tanović napominje da se u 90 odsto slučajeva ne zna uzrok hipertenzije, a da su u 10 odsto slučajeva to problem sa funkcijom bubrega, urođeni problem sa bubrežnim arterijama, štitastom ili nadbubrežnom žlezdom.

– Deci krvni pritisak treba meriti kod kuće, jer se ona unervoze kada su kod lekara, pa će on možda tada biti mnogo visok. Ukoliko dete ima neku urođenu manu povezanu sa hipertenzijom, uz terapiju to može da se sanira. Dešava se da se problem pojavi i kod dece u pubertetu. Ali, treba znati da terapija koju dete možda tada dobije nije doživotna, jer se tokom života menjaju hormonalna aktivnost, bioritam… Ukoliko je dete gojazno, najvažnije je da smrša i da počne zdravije da se hrani, jer promenom životnih navika i rekreativnim bavljenjem sportom takođe može da se stabilizuje krvni pritisak – kaže dr Hadži-Tanović i dodaje da je važno da brigu o zdravlju deteta vodi jedan lekar, a ne da ga roditelji vode od jednog do drugog lekara.

Iskustva nekih pedijatara u Beogradu pokazuju i da svaka šesta devojčica školskog uzrasta ima Hašimotov tireoiditis, odnosno autoimuno oboljenje štitne žlezde. Uzrok nije poznat, ali se pretpostavlja da je stres jedan od važnih faktora. Takođe, zvanična statistika pokazuje da svake godine od malignih bolesti u našoj zemlji oboli oko 350 mališana, iako se često misli da tako opaka bolest ne može da pogodi dete.

Za razliku od ranijih generacija, koje su bile dosta fizički aktivne, današnja deca većinu slobodnog vremena provode ispred računara igrajući igrice ili gledajući televizor. Kao posledica takvog načina života, oftalmolozi imaju dosta posla sa decom kojoj su potrebne naočare za vid, ali su im potrebni i fizijatri jer mališani kubure sa ravnim stopalima i krivom kičmom. I ne samo to. Nekada su se na operacionom stolu nalazili ljudi srednjih godina ili u poznoj životnoj dobi kako bi im se izvadio kamen iz žuči, a danas je to slučaj i sa tinejdžerima. Pre pola veka mogli su se na prste izbrojati drugari koji su imali višak kilograma, a danas u Srbiji gotovo svako peto dete ima taj višak, osam odsto njih je gojazno, a broj punačkih dečaka i devojčica iz godine u godinu se povećava.