Broj mladih koji imaju ovaj zdravstveni problem se povećava, a stručnjaci upozoravaju da je povišeni krvni pritisak u detinjstvu i adolescenciji u velikoj meri prethodnica hipertenzije u odraslom dobu.
Ono što dodatno komplikuje situaciju je činjenica da problem u mlađem uzrastu često ostaje neprepoznat, ili je potcenjen, što može da ima značajne posledice.
Kako bi se utvrdilo koliko dece u Srbiji ima hipertenziju, rađeni su ciljani skrining pregledi tokom kojih je povišen krvni pritisak imalo oko 20 odsto pregledanih mališana.
Međutim, na ponovljenim pregledima stopa prevalencije bila je znatno niža, a posle tri merenja čak i manja od jedan odsto. Nešto je veća učestalost hipertenzije kod adolescenata, što se povezuje sa porastom osoba tog uzrasta koji imaju prekomernu telesnu masu.
Tako prehipertenziju ima pet do 16 odsto tinejdžera, a sekundarnu hipertenziju 0,1 odsto populacije ovog uzrasta.
– Učestalost primarne hipertenzije se povećava, a verovatno na to utiče i naše saznanje da ona može da počne u ovom uzrastu – kaže profesor dr Radovan Bogdanović, nefrolog, direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”. - Postoji neki sekularni trend u povećanju krvnog pritiska dece i adolescenata, što je povezano sa porastom učestalosti prekomerne telesne mase u ovom uzrastu. Istraživanja koja su rađena u svetu 60-ih i 90-ih godina prošlog veka su pokazala da se indeks telesne mase dece uzrasta 13 godina popeo sa 19,2 na 20,9. Skok je zabeležio i percentil gojaznosti sa 5,6 na 14,1 odsto, dok se prosečan obim struka uvećao za 16 centimetara, od 58 stigao je do 74 centimetra. Sve to se odrazilo i na porast krvnog pritiska, i to ne samo među adolescentima, nego u svim uzrastima.
Procenjuje se da čak trećina gojaznih adolescenata ima hipertenziju i uglavnom je reč o povišenju sistolnog krvnog pritiska. Kod sekundarne hipertenzije nema takve pravilnosti. Treba napomenuti i da je primarna hipertenzija često udružena sa drugim rizicima za nastanak kardiovaskularnih bolesti i metaboličkog sindroma.
– Kada tumačimo izmerenu vrednost pritiska dece i mladih moramo da uzmemo u obzir pol, hronološki uzrast i percentil visine, i da nađemo kom percentilu krvnog pritiska pripada – objašnjava dr Bogdanović. – Vrednosti do 90 percentila se smatraju normalnim krvnim pritiskom. Od 90 do 95 percentila je granični krvni pritisak ili prehipertenzija. Vrednosti koje prelaze 95 percentila označavaju hipertenziju. Bez obzira na tablične vrednosti, kod adolescenata normalan krvni pritisak je uvek ispod 120 sa 80 milimetara živinog stuba. Treba napomenuti i to da jednom izmeren povišen krvni pritisak ne znači i hipertenziju.
Kako bi se hipertenzija u mlađem uzrastu otkrila na vreme napravljena su uputstva za rano otkrivanje povišenog krvnog pritiska.
Deci uzrasta do tri godine ove vrednosti se mere samo u posebnim okolnostima, recimo zbog veoma male mase na rođenju, urođenih srčanih mana, anomalija bubrega i urotrakta, pozitivne porodične anamneze za bolesti bubrega i urotrakta, uzimanja lekova koji mogu da povećaju krvni pritisak, sistemskih bolesti udruženih sa hipertenzijom.
Usvojeno je da se sistematski skrining hipertenzije radi u uzrastu starijem od tri godine, na svakom sistematskom pregledu, ali i na svakom drugom pregledu i prilikom hospitalizacije.
– Kad jednom izmerimo da je sistolni ili dijastolni pritisak ispod 90 percentila, to je normotenzija, i preporučujemo regularne kontrole – naglašava dr Bogdanović.
– Ukoliko nađemo da je pritisak iznad 90 percentila nećemo odmah da proglasimo hipertenziju, nego ćemo da uradimo još tri odvojena merenja na različitim pregledima. Ako su rezultati granični, od 90 do 95 percentila, nastavićemo praćenje, a ako su vrednosti iznad 95 percentila, prema stepenu povišenja odrediće se dalji dijagnostički i terapijski postupci.
RIZIK OD METABOLIČKOG POREMEĆAJA
Rizik da deca koja imaju hipertenziju ovu bolest imaju i u odraslom dobu je od tri do četiri puta veći nego kod onih koji imaju normalan ili niži krvni pritisak u detinjstvu. Takođe, problemi sa pritiskom značajno povećavaju i rizik za razvoj metaboličkog sindroma.
Komentari (0)