I deca se zadovoljavaju hteli mi to priznati ili ne

Tema seksualnosti zato ne samo da ne bi smela biti tabu već bi se o njoj trebalo sve više raspravljati kako bi roditelji mogli prepoznati nekoliko vrlo važnih činjenica vezanih za nju. 

Da je reč o još uvek velikom tabuu i nepoznanici da se zaključiti već u samo početku razgovora s nemalim brojem roditeljima. “Ma daj, kakva masturbacija”, “Moje dete to ne radi”, “To je bolesno”, “Ne, nisam nikada primetila”, “Rade šta? – ma ne, otkud to”, “Kakva seksualnost s dve godine?!”. Masturbacija kod dece počinje onda kada oni počnu da otkrivaju i istražuju vlastito telo, i to će pre ili kasnije započeti svako dete. Neko s dve, neko ranije, a neko možda puno kasnije. I to se naravno odnosi i na devojčice i na dečke. 

Zabrana nije rešenje
 

Kako je i kod nas velikih nekako “normalnije” da to rade muškarci, pravi muškarci, a žene baš i ne (?!), takav se odnos primećuje i kod dece. To je naravno stvar oprečnog društva koje neke stvari dozvoljava, a od nekih radi tabu pa se na primer za male dečačiće smatra da je puno normalnije kada se oni prilikom kupanja malo igraju sa svojim pišom, dok za devojčice to “baš i nije normalno”. A da to uopšte nije tako potvrđuje čitav niz primera. 

Psiholog koja je i majka ovoj temi i sama ima takav primer. Njena je devojčica od svoje druge godine radila to preko pelene, obavezno svaki put pre spavanja. “To traje nekoliko minuta, malo se dira, malo stišće uz mene, i nakon toga se smiri i zaspe. Čak zbog toga nije htela napustiti pelenu sve dok nije shvatila da će prijatnost biti još i veća bez nje.” kazala nam je ona koja ima vrlo zdrav stav spram dečjoj seksualnosti. Primer tako malih devojčica koje to rade svakodnevno našli smo i u vrtićima.

Prema rečima jedne tete deca to najčešće rade pre spavanja, kada su pokrivena pa malo istražuju, ali ima i onih malo ekstremnijih slučajeva. “Imali smo problema s jednom trogodišnjom curicom koja te radila toliko intenzivno, doslovno se češala do krvi pa smo ju ipak morali malo paziti. Često smo je uzimali u naručje i pazili da rukicama ipak ne ide baš jako, sve dok ne zaspe, a radila je to svaki dan i tek kad bi bila gotova bila je spremna za spavanje”.

Mali dečaci takođe imaju svoje minute. Ma čak bi se moglo reći da nijedno muško dete nije prošlo neku fazu svog života da se (za vreme kupanja ili dok gleda crtane) nije malo poigralo. A koliko je to posve normalno kažu i pedijatri, posebno kada se dečacima piša još uvek nije skroz odlepila pa neretko upravo sami klinci kroz igranje s njim odrade taj proces do kraja.

Dakle, ako ste ikada primetili da je vaše malo, malo dete gurnulo rukicu tamo dole, to je to. Masturbacija možda ima tabuističke konotacije u našem društvu, ali ona je ništa drugo doli samopomaganja radi osećaja i produženja prijatnosti koja nam je bogomdana. 

Deca to često rade krišom
 

Još uvek mislite da vaše dete ne masturbira? Ili, još gore! – primetili ste da stavlja rukicu tamo dole pa ste to brže bolje krenuli da zabranujete? 

Kada roditelji primete neke od spomenutih akcija najčešće brže bolje kreću sa zabranama, pokušavaju im (groznim) rečima dati do znanja da se to ne sme, da to nije normalno. Dete je tada zbunjeno jer uskraćuje mu (joj) se jedna nešto lepo pa postaje ili frustrirano, počinje to raditi krišom pomalo se stideći vlastitih postupaka, ali ipak ne odustaje. Psiholozi zato savetuju – dozvolite svojoj deci da se istražuju jer je taj poriv u svima nama, od rođenja.

Ako želite da vaše dete izraste u normalnog tinejdžera, adolescenta, kasnije velikog čoveka koji će imati ne samo zdrav stav prema vlastitoj seksualnosti već i zdravu seksualnost, i još više, ako želite da dete o tome jednog dana normalno priča s vama – nemojte mu to zabranjivati. Pričajte s njim. Objasnite da je to sasvim normalna stvar, a kada počne malo bolje shvatati svet oko sebe tada najnormalnijim rečnikom objasnite da to što radi spada u sferu vlastite intime te bi se i takvo igranje trebalo odvijati onda kada su sami.

Ne pred drugima, ne ni s tatom i mamom, nego onda kada su sami. A valja znati i to da velika većina dece to neće raditi svakodnevno. I otkrivanje prijatnosti spada u sferu raznih faza pa će to nekada raditi pojačanim intenzitetom, a nekada će proći i meseci a da se uopšte nije pokušalo igrati. 

Jedan od prvih i osnovnih razloga zašto svi mi to radimo upravo je osećaj prijatnosti, ali dok mi veliki znamo šta nas u tome pokreće, deca imaju malo drugačije razloge. Neki malci rade to iz čiste navike (dok gledaju crtani), neka se toga sete samo kada su goli (kupanje/tuširanje), neko oseti poriv da si malo pomognu uz maminu i tatinu nogu (kada sede u krilu), a neka kada se žele utešiti. Ukoliko dete prilikom svake potrebe za tešenjem poseže tamo dole, onda je to njihov način male utehe. I ako je sve to u nekim granicama normalne učestalosti, psiholozi to onda smatraju najnormalnijom pojavom. Ali ada normalno postaje problem? Onda kada je ili previše ili preagresivno. 

Ukoliko se slažemo da je dečja masturbacija normalna pojava (nipošto ju nemojte povezivati s nastranošću), onda ipak valja podvući crtu i kazati da i ta normalna stvar može preći granicu. Ukoliko dete to radi prečesto, gotovo stalno – probajte videti da li ono to radi ako je nečim isfrustrirano. Ukoliko je to slučaj nemojte se čuditi da dete kako bi se utešilo kreće tamo dole pronaći poznatu ugodu.

E tada valja skrenuti detetovu pažnju u nekom drugom smeru jer će se ono uskoro i u parkiću, vrtiću, školi krenuti samo tešiti čim ga netko naljuti i isfrustrira. Ukoliko je reč o tome, probajte ga naučiti nekoj drugoj metodi tešenja. Neka ima svoju dekicu, igračku, crtić kojim će se smiriti i utešiti, odnosno budite tu za njega. Zagrlite ga i budite mu uteha uvek i svugde. Neka dete nauči da uteha i ugoda tamo dole ne postanu ista stvar. 

Ne treba da se osećaju loše zbog toga što čine 
 

Problem se ogleda i kod dece koja to rada preagresivno, kada se samopovređuju. Za takve primere psiholozi najčešće kažu kako je reč o detetu koje to ne radi iz prijatnosti, već im najverovatnije jako fali bliskost i ljubav. A to nikada nemojte uskratiti svom detetu. Umesto zabrane i deranja na njega jer su mu/joj stalno ruke dolje, uzmite svoje dete i volite ga najviše na svetu. S vremenom će potrebnu prijatnost naći u vašoj blizini. 

I za kraj još nešto vrlo važno. Ukoliko primetite da dete to odjednom radi vrlo često, da im je polni organ zbog toga crveno, a ono uporno objašnjava da to radi jer mu nešto smeta, velika je mogućnost da im smeta infekcija. U tom slučaju otiđite doktoru, proverite urin i možda je zaista reč o klasičnim simptomima poput svraba i peckanja. I zato im nikada nemojte dozvoliti da, ukoliko je reč o normalnoj “igri”, to rade s prljavim rukicama.