Kada ne jedu proizvode životinjskog porekla, najmlađi treba da uzimaju dodatke ishrani…
Deci su za pravilan rast i razvoj neophodne sve hranljive materije koje se nalaze u namirnicama, ali i najmlađi mogu da budu vegetarijanci. S obzirom na to da vegetarijanska ishrana isključuje meso, proizvode životinjskog porekla i ribu, a deca brzo rastu, treba da im se obezbedi više proteina, masti, vitamina i minerala, i to prema njihovoj telesnoj težini.
Ishrana odojčadi na vegetarijanskoj hrani ne razlikuje se mnogo od uobičajenog načina ishrane. Mleko žena koje su vegetarijanke zadovoljava sve nutritivne potrebe, i ako je majka dobro ishranjena, beba normalno napreduje. Zapaženo je, inače, da majke na vegetarijanskoj ishrani duže doje decu.
– Ako beba ne sisa, treba joj dati sojine formule dok ne navrši godinu – objašnjava primarijus dr Jasminka Komnenović, pedijatar, specijalista ishrane. – One sadrže vitamin D, a ukoliko nisu obogaćene gvožđem, preporuka je da se ono dodatno uzima. Čisto sojino ili pirinčano mleko ne mogu da zamene formulu ili dojenje tokom prve godine, jer ne sadrže neophodnu količinu proteina, masti i ugljenih hidrata, niti imaju dovoljno vitamina i minerala, koji su značajni u ishrani tokom prve godine.
Čvrsta hrana se uvodi u ishranu kada odojče navrši četiri do šest meseci, jer obezbeđuje energiju i hranljive supstance koje su potrebne za rast i razvoj (proteini, gvožđe, cink…). Prvo se uvode obogaćene žitarice, pa povrće i voće, a potom proteinska hrana.
– Ako u porodici postoji alergijsko opterećenje, uvodite hranu postepeno (na nekoliko dana), a ako je prisutna jaka porodična alergija na određenu vrstu hrane, izbegavajte je dok dete ne napuni godinu. Uvedite žitarice obogaćene gvožđem, ili dajte suplemente gvožđa (jedan miligram na kilogram telesne težine). Neophodno je da se proteini kombinuju, naročito maloj deci.
Deca na vegetarijanskoj ishrani imaju nešto veće zahteve za proteinima od dece koja sve jedu, zbog razlike u aminokiselinskom sastavu i iskoristljivosti proteina. To nije toliko važno u periodu kada dete sisa.
– Međutim, u uzrastu od godinu dana, kada dete uzima više druge hrane nego mleka, njegove potrebe za proteinima su veće od potrebe mališana koji uzimaju životinjske proteine – naglašava naša sagovornica. – Umesto 13-16 grama po kilogramu telesne mase, treba im 18-19 grama. Ta razlika lako može da se nadoknadi jednom šoljom sojinog mleka, koja sadrži šest grama proteina, a pola šolje tofua sadrži pet grama.
Dobro izbalansirana vegetarijanska ishrana sa zelenim lisnatim povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama ne mora da sadrži manje kalcijuma i proteina. Neophodno je samo dodati zrnevlje, koštunjavo voće i soju da bi se obezbedile dovoljne količine ovih sastojaka. Ako se koristi mnogo pirinča (kao predominantna hrana) može da se javi anemija zbog nedostatka gvožđa.
– Deca svih uzrasta zahtevaju određenu količinu masti u ishrani koja stvara energiju, obezbeđuje razvoj mozga i mrežnjače oka – ističe dr Komnenović. – U tome i jesta opasnost koja se krije u ishrani uglavnim zasnovanoj na ugljenim hidratima, a sa malo proteina.
VIŠE VITAMINA, MANJE VLAKANA
Striktna vegetarijanska ishrana ne sadrži dovoljno vitamina D i B12, pa ih treba dodatno uzimati.
Hranu bogatu mastima ne treba ograničavati. Buter od semenja i orašastog voća je bogat koncentrovanim kalorijama, kao i mineralima i proteinima, a laneno seme i razna biljna ulja potpomažu adekvatan kalorijski unos.
Izbegavajte suviše vlakana u ishrani. Manje količine prečišćenog hleba i obogaćenih žitarica pomoći će da se ograniče vlakna u ishrani. Takođe, i ljuštenje voća i povrća može da pomogne kontrolu vlakna.
U uzrastu odojčeta deca imaju mali želudac i moraju da se hrane 5-6 puta dnevno, a na „meniju” treba da se nađe i nekoliko energetskih obroka: banana sa sojinim jogurtom, hleb sa namazom od tofua, domaće pogačice.
Užine mogu biti napravljene od iste hrane koja se servira za glavne obroke, pogodne su mahunarke, žitarice, voće, povrće…
Najčešća zabluda je da mala deca vegetarijanci slabo napreduju. Kalorijski unos je od presudnog značaja za njihov rast. Ishrana mora da sadrži dovoljnu kalorijsku gustinu, jer dete ne sme da se oseća „prepunjeno”. Da bi se smanjila masa, neke rafinirane žitarice mogu da zamene integralne.
PLANIRANJE
Ako nije pravilno izbalansirana, vegetarijanska ishrana može da ima dugoročne loše posledice za rast i razvoj.
Zato ishrana mora pažljivo da se planira, kako bi zadovoljila sve potrebne nutrijente: proteine iz soje i mahunarki, kalcijum iz proizvoda obogaćenih kalcijumom i zelenog lisnatog povrća, gvožđe iz soje, pasulja, tofua, žitarica, cink iz badema, kikiriki butera, pečuraka.
Komentari (0)