Hrkanje kod dece nije ništa neuobičajeno. Mnogima je to čak i simpatično. Ali redovno hrkanje treba ozbiljno shvatiti i o tome razgovarati sa lekarom, jer noćne poteškoće u disanju mogu da izazovu posledice u razvoju deteta.
Više od polovne dece između prve i četvrte godine povremeno hrče, a osam odsto njih hrče svaku noć. što su stariji, povećava se i broj onih koji redovno hrču: od šest odsto jednogodišnjaka do 13 odsto četvorogodišnjaka. Mali dečaci pri tome hrču češće: 63 odsto njih naspram 58 odsto devojčica.
Uzroci
Uzroci noćnog hrkanja mogu da budu blokade gornjih disajnih puteva koje uzrokuju povećani krajnici, poznatiji kao polipi. Ali i povećani krajnici i pasivno pušenje mogu da uzrokuju hrkanje kod dece: deca čiji roditelji puše često su pogođena. Ako puši samo jedan roditelj u blizini dece u dobi od jedne do četiri godine, povećava se rizik od hrkanja za 60 odsto.
Posledice
Deca koja hrču dvostruko češće pate i od noćnog hroničnog kašlja. Osim toga, češće obolevaju od raznih prehlada i infekcija uha. U retkim slučajevima noćne poteškoće u disanju čak mogu maloj deci prilikom disanja da oduzmu puno snage tako da dođe do sporijeg razvoja.
Hrkanje utiče na produktivnost dece jer narušava san koji im obezbeđuje odmor i čuva energiju.
Kao posledica smanjenog unosa kiseonika u mozak mogu da se pojave poremećaji u ponašanju i loše ocene. Kako su potvrdila američka i nemačka istraživanja, procenat dece sa lošim uspehom u školi u grupi onih koji hrču iznosi 30,6 odsto, skoro dvostruko više od kontrolne grupe sa 16,3 odsto. Dnevni umor, hipermobilnost i bledilo češće se pojavljuju kod dece koja hrču nego kod dece koja mirno mogu da prespavaju noć.
Lečenje
Hrkanje se može izlečiti odstranjivanjem polipa. Ako su ždrelni krajnici takođe povećani, oni se, pomoću lasera, mogu delimično ukloniti. Ta takozvana tonzilotomija može da se primeni već i kod jako malih pacijenata, mlađih od pet godina. Osim toga, deo krajnika ostane. Prednost tog postupka u odnosu na potpuno odstranjivanje ždrelnih krajnika jeste u tome što zaostalo tkivo krajnika zadržava svoju odbrambenu funkciju protiv bolesti i tako podstiče imunitet deteta.
Ali operacijom se ne može pomoći svakom malom detetu. Kod svakog četvrtog deteta problemi sa disanjem se nastavljaju i nakon operacije. U takvim slučajevima osim anatomskih smetnji uzrok može da bude i ometano funkcionisanje gornje disajne muskulature koja u REM fazi sna dovodi do slabljenja gornjih disajnih puteva.
Komentari (0)