Čak 450.000 ljudi u Srbiji je, prema grubim procenama, zaraženo virusnim hepatitisom B ili C, koji kod jednog broja obolelih, ukoliko se ne leče dovode do ciroze i karcinoma jetre. Činjenice na koje podsećaju doktori govore da je hepatitisu izložena cela populacija, a danas se u celom svetu obeležava Dan borbe protiv virusnih hepatitisa.
O hepatitisu se u Srbiji još uvek nedovoljno govori i zna, a upravo iz tog razloga izražena je diskriminacija obolelih. Pacijentima se često dešava da u pojedinim privatnim stomatološkim ordinacijama budu odbijeni, postoji nekoliko primera kada su lekari odbili da urade hiruršku intervenciju, imaju problem pri zapošljavanju, kolege ne žele da dele kancelariju sa njim. Svi ovi razlozi dovode do skrivanja bolesti i povlačenja pacijenata u sebe što utiče na slabljenje informisanosti o hepatitisu, a samim tim i na povećanje rizika prenošenja.
NE POSTOJE RIZIČNE GRUPE
Jasminka Nikolić, predsednik Udruženja za pomoć obolelima od hroničnih virusnih hepatitisa “HronoS” ističe da ne postoje rizične grupe koje su izložene hepatitisu, već da postoje rizične situacije u kojima se svako može zaraziti virusima B i C.
– Često me poznanici pitaju: “Kako to da se desi baš tebi?” – priseća se Jasminka koja se izlečila od hepatitisa. Upravo zbog toga što je prošla kroz teške momente diskriminacije, nastavlja da pomaže ljudima obolelim od hepatitisa i informiše širu javnost kroz rad Udruženja.
Kada je lečenje u pitanju Jasminka ističe da je nakon dugog vremenskog perioda na pozitivnu listu stavljen lek nove generacije za obolele od hepatitisa B, a taj dugogodišnji zastoj u lečenju imao je velike posledice po zdravlje i život obolelih, te se nada da će i druge moderne terapije biti dostupne pacijentima.
LEČENJE
Primarni cilj lečenja hroničnog hepatitisa C je izlečenje pacijenta, što se kombinovanom terapijom postiže kod 60-85 odsto lečenih bolesnika. Kod hroničnog hepatitisa B postojeća terapija ne dovodi do izlečenja, ali značajno smanjuje broj virusnih kopija u krvi, zaustavlja tok bolesti ka cirozi jetre, poboljšava kvalitet života i sprečava dalje širenje infekcije na druge osobe. Bolest nema specifične simptome i često se otkrije tek u poodmakloj fazi, u fazi dekompenzovane ciroze ili tumora jetre. Zbog toga se ova bolest naziva “tihi ubica”.
– Retko kada se pacijent obrati lekaru zbog određenih simptoma, kao što su malaksalost, lako zamaranje, gubitak apetita. Ova bolest se najčešće otkriva sasvim slučajno, na primer ukoliko je osoba dobrovoljni davalac krvi ili zbog patoloških biohemijskih analiza – kaže prof. dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.
Rizične situacije
Situacije u kojima postoji rizik su izrada tetovaže i pirsinga, tretmani kod pedikira i manikira, hirurške, stomatološke intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima, kao i korišćenje sredstava za ličnu higijenu osobe obolele od hepatitisa B ili C. Infekcija se ne može dobiti socijalnim kontaktom sa zaraženom osobom. Realan rizik od prenosa virusa je i prenos sa inficirane majke na novorođeno dete, tokom porođaja.
Komentari (0)