Nekada se za majku koja bdi nad decom i više nego što treba i radi sve umesto njih govorilo da je majka-kvočka. U međuvremenu je pojam evoluirao, pa se danas za taj tip roditelja odomaćio naziv helikopter roditelj.
Nazivi se menjaju, ali suština ostaje ista. A ona je, objašnjava dr Zoran Milivojević, psihoterapeut, preterana zaštita deteta, i to od svega. Naravno, kaže on, decu treba štititi od onoga što ih ugrožava, ali ona odrastaju i idu ka konačnom cilju, a to je samostalnost. Zato zadatak roditelja nije da o detetu brine stalno već samo onda kada ono za to nije sposobno.
NEMOJ OVO, NEMOJ ONO
Roditelj dete treba da nauči da samo brine o sebi, a kada vidi da ono to može samo, tada ne mora da brine on.
– Helikopter roditelj, umesto toga, stalno kruži oko deteta, tesno ga nadgleda i govori mu šta da radi – ističe naš sagovornik.
Kako i zašto postajemo takvi roditelji? Dr Milivojević kaže da odgovor delom leži u činjenici da se način vaspitavanja promenio.Roditelji danas mnogo više maze decu.
– Rezultat su razmažena i prezaštićena deca. Razmaženo dete je divlje, nije kažnjavano, stalno želi da upravlja roditeljima…
Prezaštićeno dete se ponaša sasvim suprotno – uplašeno je, stidljivo, pasivno, stalno u blizini roditelja. Prezaštitnički naklonjeni roditelj stalno ponavlja „nemoj ovo”, „nemoj ono”, „pusti mene, ja ću”, „pazi”…Dr Milivojević dodaje da imamo i kombinacuju ova dva tipa.
– Helikopter roditelj opsednut je čuvanjem detetovog života, zdravlja i tela. U najvećem broju slučajeva taj roditelj je doživeo traumu jer je prvih godina života dete bilo bolesno, pa se plašio da će umreti.
DRUGA DECA KAO STALNA OPASNOST
Dosta helikopter roditelja regrutuje se iz grupe roditelja koji su dete začeli uz velike muke i nakon dugog perioda ili su ih dobili veoma kasno koristeći poslednju šansu.
– Sve to čini da roditelj stalno ima utisak da je dete u velikoj opasnosti, da je potpuno nesposobno da brine o sebi, tako da mora da ga pazi i da mu govori šta da radi. On je opsednut stalnim smenjivanjem rizika. To je vrsta roditeljske prisile, koja se loše odražava na razvoj deteta. Dr Milivojević objašnjava da preterano zaštitnički nastrojen roditelj odgaja dete tako što mu konstantno upućuje dve toksične poruke: jedna je da je ono nesposobno, a druga da je svet opasno mesto za život.
PAZITE ŠALJETE DVE TOKSIČNE PORUKE
Tako helikopter roditelji umesto da pripreme svoju decu za samostalni život u ljudskom društvu, što treba da bude cilj svakog roditelja, podižu osobu koja nije u stanju da bude samostalna.
To ostavlja velike posledice i kada ova deca izrastu u odrasle ljude.
– Kao odrasli, oni budu pasivni jer ih strah od toga da neće uspeti i da su nesposobni blokira da se pokrenu i preuzmu inicijativu. S druge strane, kako ne mogu sami, oni se vezuju za neku osobu koja će o njima brinuti. U početku to su roditelji s kojima i kao odrasli ostaju u simbiozi, ali to može biti i dominantni partner, muž ili žena, kome se prepuštaju i od koga emocionalno zavise.
RIZIK JE SASTAVNI DEO ŽIVOTA
• Roditelj koji stalno i preterano štiti dete preplašen je da bi moga da ga izgubi
• Strepi da, ako ne pazi dete, ono može da se povredi ili umre
• Takav roditelj ne može da se pomiri s tim da dete nešto radi samo, prelazi ulicu, odlučuje…
• Helikopter roditelj se stalno oseća krivim jer veruje da je kriv za sve loše što bi detetu moglo da se desi
• Roditeljima koji imaju takve stavove dr Zoran Milivojević preporučuje stručnu pomoć kako bi razrešili svoje strahove i na zdrav način podizali dete, pripremali ga za svet u kome postoje i rizici.
Komentari (0)