Grlite što više vašu bebu, brže će da raste

 Brojna istraživanja pokazuju da bebe koje su iskusile bliski kontakt sa svojim roditeljima brže dobijaju na kilaži, brže uspevaju da uspostave kontrolu nad samoregulacionim mehanizmima, skraćuju boravak u bolnici, dok majke uspevaju da održe laktaciju i na taj način budu još povezanije sa svojim bebama”, kaže Natalija Đondović, psihološkinja Instituta za neonatologiju.

U Srbiji godišnje na svet dođe oko 4.000 prevremeno rođenih beba. Brojna istraživanja pokazuju da su šanse za preživljavanje i oporavak prevremeno rođene dece i dece rođene sa teškoćama znatno veće ako dete u tim ranim danima ostvaruje kontakt “koža na kožu” sa majkom i hrani se majčinim mlekom. Razvojna nega smanjuje neurorazvojna kašnjenja, loše napredovanje u težini, dužinu hospitalizacije, dužinu mehaničke ventilacije, fiziološki stres i druge klinički negativne ishode, a učešće porodice u procesu oporavka deteta, posebno blizine majke, donosi vidljive psihofizičke dobitke za dete.

Fotografija: Pixaby

Trudnoća je sama po sebi veoma kompleksno iskustvo, a posebno je poslednje tromesečje važno za psihofizičko zdravlje i majke i deteta, naglašava i psihološkinja Instituta za neonatologiju Natalija Đondović, koja nam potvrđuje da je trudnoća period u kojem roditelji postaju sve svesniji činjenice da beba dolazi, a takođe period kada se žena psihički priprema da se od bebe odvoji fizički.

“Kada beba na svet dođe pre vremena, prekida se očekivani tok psihološke pripreme za roditeljstvo. Najveći strah proizilazi iz činjenice da beba možda neće preživeti. Majke često izveštavaju o tome da se ne osećaju kao majke i da ne osećaju da je to njihova beba. Svemu tome znatno doprinosi činjenica da roditelji nisu u mogućnosti da uspostave fizički kontakt sa bebom, što dodatno produbljuje anksioznost i depresiju, osećaj krivice, neadekvatnosti i bespomoćnosti koji su uobičajeni za većinu roditelja koji dožive ovako nešto. Stoga postoji veliki rizik od odbacivanja bebe, ali i preteranog investiranja u potrazi za signalom, budući da prevremeno rođene bebe još nemaju kapacitet da uzvrate na signale svojih roditelja. U oba slučaja, mogućnost adekvatnog uspostavljanja emocionalne veze može biti ozbiljno ugrožena, što može biti osnova za teškoće u kasnijim odnosima.”

Važnost poslednjeg tromesečja trudnoće posebno naglašava direktorka Instituta za neonatologiju prim. dr sc. med. Milica Ranković Janevski, kao perioda najintenzivnijeg razvoja mozga fetusa. Taj proces je, kako ističe, prirodno programiran i odvija se u zaštićenoj sredini, u materici majke, sa kojom je fetus u stalnom bliskom kontaktu, u plodovoj vodi, zaštićen od uticaja spoljne sredine, buke, svetlosti…

“U slučaju prevremenog porođaja ovaj se proces prekida, novorođenče biva smešteno najčešće u odeljenje intenzivne nege, gde nezreli mozak, u fazi intenzivnog razvoja, postaje preplavljen brojnim stimulusima koje nije u stanju da savlada”, objašnjava doktorka Ranković Janevski i dodaje da se to događa u uslovima dijametralno različitim od navedenih, prirodno programiranih, a bez kontakta s majkom. “Savremena literatura pruža podatke da neurorazvojna kašnjenja ili deficiti koji se javljaju kod prevremeno rođene dece, i to u odsustvu oštećenja mozga, mogu biti povezana upravo sa dejstvom navedenih štetnih stimulusa okruženja, kojima je nezreli nervni sistem izložen tokom najintenzivnije faze razvoja.”

Upravo je zbog toga veoma važno kod tih beba umanjiti dugoročne posledice ili ih u potpunosti sprečiti i zato se sve više, kako kaže psihološkinja Natalija Đondović, insistira na boravku roditelja i bebe u istom prostoru gde je moguće ostvariti bliski kontakt “koža na kožu”, pa roditelji imaju mogućnost da aktivno učestvuju u brizi i nezi, da iskuse bliskost i odgovornost. “Brojna istraživanja pokazuju da bebe koje su iskusile bliski kontakt sa svojim roditeljima brže dobijaju na kilaži, brže uspevaju da uspostave kontrolu nad samoregulacionim mehanizmima, skraćuju boravak u bolnici, dok majke uspevaju da održe laktaciju i na taj način budu još povezanije sa svojim bebama”, kaže Natalija Đondović i dodaje da osim trenutnih benefita za majku i bebu od tako bliskog kontakta, postoje i oni dugotrajni: “Deca praćena nakon 10. godine života, pokazivala su bolje navike u spavanju, adekvatnije reakcije u stresnim situacijama, kao i bolje veštine u procesu mišljenja. Objašnjenje leži u činjenici da se kontaktom ‘koža na kožu’ ponovo kreira sredina u kojoj bi beba bila da nije rođena pre vremena.”

Profesor dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica Dnevne bolnice GAK Narodni front, priznaje da buduće majke nisu uvek dovoljno informisane o značaju ranog kontakta novorođenčeta i majke i da se tokom trudnoće više interesuju o porođaju nego o prvom kontaktu s detetom.

“Tu razliku primećujem kod žena i trudnica koje su strankinje, koje su u većem procentu informisane o postporođajnoj nezi i odnosu mame i novorođenčeta. Od tih žena često dobijam pitanja kao što su: ‘da li u vašem porodilištu može beba posle porođaja ostati sa mnom ili je odmah šaljete na odeljenje’ ili ‘da li možete moju bebu odmah staviti na moje grudi’ i slično. Sve to mi govori da su te trudnice ranije dobile adekvatne informacije koje mislim da nisu dovoljno zastupljene kod nas, posebno pre trudnoće i u prvim mesecima trudnoće.” Profesorka Mitrović Jovanović ističe da je posebno važno da porodilje znaju kolika je pažnja potrebna prevremeno rođenoj bebi:

“Prevremeno rođene bebe zbog svoje nezrelosti i male telesne težine vrlo su vulnerabilne i ugrožene. Znamo da je prematuritet (prevremeno rođena beba) najvažniji pojedinačni uzrok neonatalnog morbiditeta i mortaliteta. Zapaženo je da se poslednjih godina u cilju unapređenja te rane intenzivne neonatalne nege promoviše značaj da i te bebe ne budu samo u inkubatoru već da im se omogući blizak kontakt sa majkom. Rezultati centara koji ih primenjuju su zapanjujući i obećavajući.”