Krajem decembra i početkom januara građani koji su odlazili kod lekara pod visokom temperaturom, sa bolovima u grlu i koji su se žalili na neprestano curenje nosa bili su “žrtve” respiratornog virusa koji je harao Srbijom. Kako je početkom decembra za nova.rs objasnila doktorka Biserka Obradović, bilo je očekivano da će u vreme praznika i proslava biti više pacijenata u domovima zdravlja.
Ubrzo nakon proslave Nove godine, pa sve do kraja januara sve veći broj građana žalio se na „virus koji ih obori i ne mogu da ustanu iz kreveta nekoliko dana“ što ih podseća na dane kada se korona virus pojavio. Kako je doktorka Biserka Obradović početkom decembra upozorila, virus gripa ima najveću aktivnost, jer se lako prenosi kada se kontakti inteziviraju.
„To što nas tako slomi, to je virus gripa. Kod nas do sada otkrivena četiri tipa. To su H1, PDM09, AH3, A za koji još uvek nije utvrđeno koja je podgrupa i B. Vakcina koju smo primali protiv virusa gripa pokriva sve ove viruse.
Najveći zamah virusa gripa očekuje se početkom februara jer se brzo prenosi i inkubacija traje kratko – od dva do 48 sati. Odlazimo na posao zdravi, a vraćamo se gripozni. Simptomi gripa su mnogo jači od onoga što trenutno cirkulište – kovid (omikron) čiji su simptomi blagi“, kaže doktorka Obradović.
Kada su simptomi gripa u pitanju doktorka kaže da su uobičajni – temperatura od 39 do čak 40 stepeni, zaraženi oseća jake bolove u mišićima, zglobovima, vratnom delu kičme, kijavica, malaksalost i specifična karakteristika virusa gripa što ga razlikuje od ostalih je bol u očnim jabučicama prilikom pokretanja.
Od 12. do 19. januara prema statistici Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut imali smo 10.450 oboljenja sličnih gripu.
„Zašto kažemo oboljenja slična gripu? Zato što po simptomima, anamnezi i kliničkoj slici odgovara gripu. Međutim, mi uglavnom uradimo dijagnostički labarotorijske nalaze kako bismo ustanovili da li je u pitanju virus ili bakterija što je neophodno za lečenje, ali ne radimo dalje da bismo ustanovili da li je virus gripa ili neki drugi jer to nije bitno kod lečenja. Zato ih uvek stavljamo u grupu oboljenja slična gripu. Mi najviše imao incidenci, to je broj obolelih na 100.000 stanovnika, što je u toj nedelji iznosila 156,13. Najveća incidenca bila je kod dece od 0 do 4 godine – 425, a kod dece od pet do 14 godina bila je 225. Što znači da je među odraslima bilo najmanje ili se odrasli ne javljaju i leče se sami. Oni se javljaju lekaru kada nastupe sekundarne infekcije, odnosno kad dođe do bronhitisa, upale pluća, sinusa ili intezivnog kašljanja“, kaže Obradović.
Dve faze gripa
Doktorka Obradović objašnjava da postoje dve etape gripa. Prva je gripozna faza, a druga, s obzirom na to da virus gripa jako obara imunitet i onda se nadovezuju sekundarne virusne ili bakterijske infekcije.
„Grip se leči simptomatski. Skida se temperatura, piju se lekovi protiv bolova, ako imamo mučninu uzimamo nešto protiv mučnine, a antibiotici se uključuju ako dođe do sekundarne bakterijske infekcije. Moramo da pomognemo sebi, to su pileće supice, topli napici, čajevi, đumbir… Naravno, i pijemo nešto protiv temperautre i bolova kako bismo pomogli sebi“, dodaje doktorka Obradović.
Kako se zaštiti od gripa?
Doktorka Biserka Obradović kaže da je najbolja preventiva vakcinacija.
„Ljudi mogu i sada da se vakcinišu, ali imamo jedan problem. Antitela se javljaju tri nedelje posle vakcine. Moramo da budemo jako obazrivi da u tom periodu ne budemo u kontaktu sa virusom gripa jer ćemo oboleti, a obično kada ljudi obole oni kažu – neću da se vakcinišem jer tek kad sam se vakcinisao ja sam se razboleo. Zato smo od oktobra apelovali da se ljudi vakcinišu jer grip nije tako bezazleno oboljenje, naročito kod pacijenata koji imaju hroničan problem jer jako ruše imunitet“, objašnjava Biserka Obradović.
Pored virusa gripa postoje i drugi virusi kojima pogoduju trenutni vremenski uslovi, tačnije, smena toplog i hladnog vremena. Adenovirusi se javljaju tokom cele godine, ali u ovom periodu ih je najviše.
Izvor: nova.rs
Komentari (0)