”Svakoga dana nakon ručka počinje igra sa živcima”, uzdiše Ivana. ”Moja kći Nina od dve i po godine odbija spavati danju. Zeva, trlja oči, gotovo zaspi na svojem stolu… Ali pobesni kad je odvedem u sobu. Muž smatra da joj poslepodnevno spavanje više ne treba, a ja mislim da joj je san zaista potreban.”
Ko ima pravo?
Psihološka potreba
Počevši od druge, a naročito treće godine, deca se smatraju ”velikima” i očekuju takav tretman. No, ne zaboravimo da to doba takođe odgovara fazi prkosa. Deca u toj fazi ne žele da se prestanu igrati, otići na kupanje, a još manje u krevet. Problem se javlja kad roditelj na kraju popusti. Nažalost, danas mnogi roditelji, da bi izbegli sukob, udovoljavaju detetu, posebno kada je reč o vremenu za spavanje.
.jpg)
Time zanemaruju svoju dužnost da pomognu detetu da se pridržava rutine, tj. da dete odlazi spavati u određeno vreme, bez oklevanja. Naime, poslepodnevni odmor je psihološka potreba i nužna je u svakom životnom dobu naročito tako rano. Dvogodišnje dete je pravi zvrk koji troši vrlo mnogo energije na učenje i potrebna mu je velika količina sna da obnovi snagu, u pravilu 12 sati noću i 1 do 2 sata tokom dana.
Istina je da postoji i mali broj dece koja ne spavaju mnogo. No, kako ih možemo prepoznati?
Neka deca vrlo rano izgube želju za poslepodnevnim odmorom i spavaju tek 9 do 10 sati noću. Da biste znali je li to dovoljno, potrebno je posmatrati njihovo ponašanje uveče. Je li dete mirno, smireno i opušteno, ili je plačljivo, nemirno i hirovito? To poslednje pokazuje da je detetu još uvek potreban poslepodnevni odmor. U tom slučaju ne pristajte na kompromis. Važno je dete staviti na spavanje u pravo vreme.
Pronalaženje dobrog ritma
Ako se dete probudi u 7 sati, pravo vreme da ga stavite u krevet jest 13 sati, ili ranije! Greška je roditelja da decu stavljaju na spavanje prekasno, a na poslepodnevno spavanje odmah nakon ručka. Vaša je dužnost da prepoznate znakove umora: zevaju li za ručkom, trljaju li oči…?
Poslepodnevni odmor traje jedan do dva ciklusa sna, odnosno između 70 minuta i 2 i po sata. Važno je pustiti dete da se samo probudi.
Često se dogodi da ga mi budimo jer smatramo da neće moći zaspati uveče. Međutim, upravo je suprotno! Ako se dete nauči boriti sa snom, isto će raditi i naveče. Da biste ga podstakli na spavanje nakon ručka, izbegavajte sledeće greške. Prva je takva greška nepovezivanje poslepodnevnog spavanja s detovim godinama.
Zamislite dve mame kako razgovaraju ”Zar Marko još spava popodne?” pita prva. ”Ne, pa nije više malo dete!” odgovara druga. Kada jedno ”veliko” dete od dve ili tri godine to čuje, gubi podsticaj za odlazak na spavanje. Objasnite detetu da i odrasli spavaju popodne.
Različiti rituali
Ne spremajte dete za poslepodnevno spavanje kao za spavanje uveče. Ne radite večernje rituale uspavljivanja i ne pričajte mu duge priče. U protivnom bi dete moglo pomisliti da se oprašta na duže vreme. Radije osmislite drugačije rituale. Napravite polumrak u sobi, a ne potpuni mrak, poljubite dete, na primjer, u obraz i ruku, a dugotrajno maženje ostavite za uveče. Ne mora obući pidžamu, već ostati u onome u čemu je bilo tokom dana (ako je čisto), drugačiju igračku može imati za dnevno spavanje, drugačije za večernje i slično.
Faze sna
Do doba od tri godine ciklus sna kod deteta traje 70 minuta i sastoji se od dve faze polaganog sna: lagani san i duboki san, te od faze paradoksalnog sna. Polagani san omogućuje odmor od dnevnog umora, a paradoksalni je san koristan za učenje i sanjanje. Nakon svakog ciklusa moguća je jedna faza sna. Od treće godine detetovog života ciklusi su duž i dobijaju još i fazu vrlo dubokog sna, ali i dalje završavaju paradoksalnim snom.
Komentari (0)