Samo 14 odsto svetske populacije je 1900. godine živelo u gradovima ali je ta cifra do 2008. narasla na 50 odsto. Prema predviđanjima Ujedinjenih nacija do 2050. čak 70 odsto biće stanovnici urbanih sredina.
Urbani način života nosi i znatno povećan rizik od hroničnih poremećaja zdravlja, kao što su mentalne bolesti, bolesti imunog sistema, artritis, srčana oboljenja, rak i problemi sa plodnošću.
Naučnici su otkrili da su bebe rođene u gradovima veće i teže nego deca rođena na selu. Ali kada se uporede placente majki iz jednog i drugog okruženja otkriveno je da su majke iz grada imale daleko viši nivo hemijskih zagađivača – ksenoestrogena u krvi a ista supstanca nađena je u krvi nerođenih beba.
Ksenoestrogeni su industrijske hemikalije nalaze se u isparenja od benzina dok ih u industrijskim oblastima ih ima daleko više nego na bilo kojem drugom mestu.
Izazivaju ubrzani rast fetusa ali su sa druge strane povezani sa problemima kao što su gojaznost, hiperaktivnost, rani ulazak u pubertet, probleme sa plodnošću, rak pluća, dojke i prostate.
Uočeno je da sve veći broj dece nikada ne napušta gradsku sredinu. Podaci iz Velike Britanije ukazuju na to da jedan od pet britanskih mališana nikada nije posetio selo a da je 17 odsto njih u prirodi bilo jednom ili dva puta .
Deca koja provode većinu svog vremena u zatvorenom prostoru imaju daleko veće šanse da će postati kratkovida a uzrok je nedostatak sunčeve svetlosti koji izaziva mrežnjaču da obnovi dopamin.
Kada deca provode dosta vremena napolju rizik od kratkovidosti se smanjuje za jednu petinu.
Odrastanje u gradu takođe dovodi do većih šansi za razvoj astme i drugih alergija. Gradska deca koja se ne igraju u blatu i leže na travi lišena su izlaganju bezopasnim mikrobima iz zemljišta. Umesto toga, oni odrastaju u sterilnim domovima – očišćenim antibakterijskim proizvodi za čišćenje i nemaju mogućnosti da razviju svoj imunološki sistem i stvore normalnu otpornost na bakterije.
Studija doktorke Glin Luis sa Instituta za psihijatriju u Londonu, pokazuje da je pojava šizofrenije dva puta veća kod muškaraca koji su rođeni i odrasli u gradovima.
Zaključila je i da ljudi u gradovima imaju 39 odsto veći rizik da obole od depresija ili bipolarnih poremećaja, a 21 odsto su veće šanse od anksioznih poremećaja – kao što su napadi panike ili ekstremne fobije.
Pročitajte još:
Prve dve godine najvažnije za zdravlje deteta >>
Od majčine ishrane zavisi i zdravlje bebe >>
Komentari (0)