Za nadležne mi smo trinaesto prase, a naša deca ni kriva ni dužna ispaštaju, kažu roditelji dece sa posebnim potrebama i invaliditetom kojima je Grad Niš nezakonito uskratio pravo na ličnog pratioca.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, naime, preporučio Gradu Nišu da ukine diskriminatorske propise i konkursne kriterijume koji onemogućavaju da ova deca dobiju lične pratioce samo zbog toga što im jedan roditelj ne radi, konstatujući da je to protivno Zakonu o zabrani diskriminacije, a i Zakonu o socijalnoj zaštiti.
Nadležna Gradska uprava za društvene delatnosti, međutim, nije u zakonskom roku, a ni posle opomene Poverenika, postupila po preporukama, i u toj upravi, kabinetu gradonačelnice Dragane Sotirovski i Centru za socijalni rad „Sveti Sava“ za sada ćute da li će, kada i kako rešiti problem.
U međuvremenu, Grad je objavio konkurs za ovu godinu, sa istim, diskriminatrskim kriterijumima.
Roditelji: Porodice se sele za Novi Sad, tamo su uslovi za decu sa posebnim potrebama mnogo bolji
Jelena Petrović, majka deteta sa autizmom, i jedna je od četvoro roditelja koji su podneli protužbu Povereniku, na osnovu kojih je on uputio preporuke, kaže da iz Grada nemaju nikakvu informaciju da li će one biti ispunjene.
„Vešto nas izbegavaju, ćute kao miševi u rupi“, kaže.
Naša sagovornica dodaje da nije u radnom odnosu, ali ne zato što ne bi volela, već je radila 13 godina u knjigovodstvu, već zato što ne može zbog svog sina, starog 11 godina, koji joj uzima ogroman deo vremena i energije.
„Hvala bogu, nije agresivan, ali je neverbalan. Sada ima stomačni virus i temperaturu, kući smo. Eto, zbog toga ne radim“, kaže ona.
Ima pitanje za Sotirovsku i zamenicu gradonačelnice Dušicu Davidović.
„Gradonačelnica je u jednom u mejlova u oviru naše prepiske kazala da mi želimo da nas Grad uljuljka i plaća lične pratioce, a da sedimo u kafićima i pijemo kafu. Volela bih da jedan dan gradonačelnica i njena zamenica brinu o detetu sa autizmom, pa da ih onda pitam da li imaju vremena za kafe u kafiću. U srce nas udaraju, totalno smo razočarani“, kaže ona.
Ona pita ako svi drugi gradovi imaju lične pratioce u čemu je problem sa Nišem.
„Znam najmanje pet porodica koje su otišle za Novi Sad, da tamo žive, rade i brinu o svojoj deci, da krenu novim putem, jer su tamo uslovu za decu sa autizmom i posebnim potrebama predobri“, kaže Petrović.
I Jovana Mladenović, koja je takođe podnela pritužbu Povereniku, kaže da nema bilo kakav odgovor iz Grada.
„Moje dete je slepo 100 odsto. Srećom, rođaka ga vodi i školu, iz emocionalnih i ličnih razloga, a za minimalnu naknadu koju izdvajam od tuđe nege i pomoći. Ko od nas ima 1500 do 2000 dinara dnevno da privatno plati ličnog pratioca koji će nam odvesti decu u školu, biti tamo sa njima i vratiti ih?“, kaže ona za Danas.
Ona kaže da je njeno dete, od deset godina, inače natprosečno inteligentno i talentovano za muziku, ne želi da ona ide sa njim u školu.
„Kaže, ne idu roditelji njegovih drugova, pa zašto bih ja“, objašnjava.
Podseća da škole u Nišu od 2019. godine nemaju ni pedagoške asistente za kategoriju dece sa invaliditetom i posebnim potrebama, jer „Grad nema para“.
Poverenik za ravnopravnost: Grad Niš prekršio Zakon o zabrani diskriminacije
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, inače, ovih dana saopštio da je, u postupku po pritužbama roditelja četvoro dece zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja, dao mišljenje da je Gradska uprava za društvene delatnosti povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
Razlog za ovakvu ocenu je što toj deci prošle godine nije pružena usluga ličnog pratioca iako je utvrđena potreba za tom uslugom, nego su ona stavljena na listu čekanja pre svega zbog činjenice da jedan od roditelja nije u radnom odnosu.
„Nakon sprovedenog postupka, Poverenik je dao preporuku da Grad Niš obezbedi pružanje usluge ličnog pratioca ovoj deci za školsku 2023/2024. godinu i dalje dok postoji potreba, kao i da obezbedi pružanje ove usluge za svako dete kod kojeg je prepoznata potreba.Takođe, Gradu Nišu je preporučeno da svoja podzakonska akta usaglasi sa antidiskriminacionim propisima na način da ne propisuje diskriminatorne kriterijume (u konkursu, prim. aut.) kao što je, na primer, kriterijum radno-pravni status roditelja/ staratelja deteta…“, navedeno je u saopštenju, koje je potpisala poverenica Brankica Janković.
U njemu je naglašeno da po aktuelnim propisima lični pratilac deteta ne može biti njegov roditelj, odnosno staratelj, kao ni član porodičnog domaćinstva u kojem ono živi, niti srodnik u pravoj liniji, brat i sestra i brat i sestra po ocu ili majci.
Poverenik je još naveo da je lokalna samouprava obavezna da deci obezbedi ličnog pratioca kada im je potrebna ova vrste podrške i kada su ona uključena u vaspitno- obazovnu ustanovu, a da njeno ostvarenje nije ni u kakvoj vezi sa radno-pravnim statusom roditelja, niti drugih članova porodičnog domaćinstva.
„Lični pratilac pruža podršku deci sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju u zadovoljavanju osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da su ona uključena u vaspitno- obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja njihovog redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole“, precizirao je Poverenik, podsećajući da je osnovna škola po Ustavu i zakonu obavezna.
Poverenik je dodao da lični pratilac predstavlja uslugu podrške ovoj kategoriji dece „radi uključivanja u redovno školovanje, u aktivnosti u zajednici i uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti“.
„Podrška ličnog pratioca nije usluga na koju dete može da čeka, jer propusti u njenom obezbeđivanju stavljaju decu sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju u neopravdano nepovoljniji položaj i onemogućavaju ih da se ravnopravno sa drugom decom uključe u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici“, ocenio je on.
Šta kaže Gradska uprava za društvene delatnosti
U Mišljenju Poverenika je, takođe, navedeno da je u izjašnjenju Gradske uprave za društvene delatnosti, koje mu je dostavljeno, saopšteno da je prošle godine podneto 77 zahteva, a da je 55 korisnika ostvarilo tu uslugu.
Zahteve je razmatrala Komisija za izbor korisnika usluge personalnih asistenata i ličnih pratilaca.
U izjašnjenju Gradske uprave je rečeno da je članom 6. Kriterijuma za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca propisano da „osobe koje ispunjavaju uslove po osnovnim kriterijumima, a delimično ispunjavaju uslove iz dodatnih kriterijuma“ mogu da se nađu na listi čekanja, do upražnjenja mesta ili obezbeđenja dodatnih sredstava za finansiranje u budžetu Grada za tekuću godinu.
„Navedeno je, takođe, da je članom 24. Kriterijuma propisano da su dodatni kriterijumi procena porodičnog stanja i da se pravo prvenstva daje deci iz porodica koje imaju više osoba sa invaliditetom u istom domaćinstvu, kao i deci iz jednoroditeljskih porodica koje nemaju drugih članova porodičnog domaćinstva koji mogu da preuzmu brigu o detetu“, navedeno je u Mišljenju.
Gradska uprava je, takođe, izvestila Poverenika da je Kriterijumima propisano bodovanje, tako da se roditelji i punoletni članovi porodičnog domaćinstva koji su u radnom odnosu na neodređeno i određeno vreme boduju sa 25 bodova, roditelji koji su radno angažovani po osnovu ugovora o privremenim i povremenim i ugovorima o delu sa 20 bodova, dok roditelji koji nisu u radnom odnosu i nisu radno angažovani ne dobijaju bodove.
Ove godine više od 200 zahteva, a na konkursu isto diskriminacija
Roditelji dece sa invaliditetom i posebnim potrebama kažu da ove godine „pravog konkursa“ nije ni bilo.
Na sajtu Grada je 11. decembra prošle godine objavljeno samo obaveštenje „u jednoj rečenici“ da svi zainteresovani za korišćenje usluge personalna asistencija i usluge lični pratilac deteta za 2024. godinu zahtev mogu da podnesu u narednih pet dana, u Centru za socijalni rad „Sveti Sava“.
Do ove godine zahtevi su se podnosili Gradskoj upravi za društvene delatnosti.
Prema nezvaničnim informacijama, zahteve je podnelo više od 200 roditelja.
Jelena Petrović kaže da su rešenja o ličnim pratiocima do sada dobili samo oni koji su ih imali i prošle godine, a da svi ostali još čekaju, mada je „odavno trebalo da ih dobiju“.
„U Gradskoj upravi kažu da je nadležan Centar, a u Centru da oni ’samo prikupljaju papire’. Prebacuju loptu sa jednih na druge a nedužni ispaštaju. Tužno i jadno“, kaže ona.
Jovana Mladenović ima isto iskustvo.
„Prebacuju taj vruć krompir od jednog do drugog, pretpostavljam da kupuju vreme, da nađu neku rupu u zakonu ili obezbede lične pratioce preko ustanove ’Mara‘“, kaže ona, dodajući da ne zna ni koliko je budžetskog novca ove godine opredeljenio za lične pratioce.
„Znamo da se javilo više od 200 roditelja, i da nadležni kažu, kako toliko kad je ranije bilo mnogo manje. Nažalost, sve je više dece sa invaliditetom i posebnim potrebama. Pritom, mnogi nisu bili upućeni ili se nisu javljali na konkurs jer stalno jedni te isti dobijaju, a sada je to bilo drugačije“, kaže ona.
Naša sagovornica dodaje da oni imaju i drugačije brige od roditelja koji nemaju dete sa posebnim potrebama.
„Osnovno obazovanje je po zakonu obavezno. I dok drugi roditelji brinu oko užine ili notne sveske, mi brinemo kako da naše dete uopšte stigne do te, obavezne škole“, kaže ona.
Gradonačelnica: Negde i nije korektno da Grad finansira ličnog pratioca deteta ako mu roditelj ne radi
Kabinet gradonačelnice Sotirovski i Gradska uprava za društvene delatnosti nisu odgovorili na pitanja Danasa vezana za ovaj problem.
Javnost je ostala uskraćena za odgovore na pitanja da li će i kada Grad, odnosno Gradska uprava postupiti po preporukama Poverenika, šta su razlozi ukoliko to neće, kao i koliko je budžetskog novca ove godine izdvojeno za usluge ličnih pratilaca.
Gradonačelnica Sotirovski je pre godinu dana kazala novinarima da je grad „povećao tu poziciju u budžetu“, te da je Komisija smatrala da „ukoliko roditelji nisu samohrani roditelji, a jedno od njih dvoje ne radi, ta osoba ipak može da brine o svom detetu i da zapravo ispunjava uslugu ličnog pratioca“.
„Negde i nije korektno da Grad finansira ličnog pratioca deteta ako mu jedan od roditelja ne radi“, zaključila je ona.
Sotirovski je kazala da će ubuduće Centar za pružanje usluge socijalne zaštite “Mara”, kao gradska ustanova, biti licencirana za pružanje usluga ličnih pratilaca i personalnih asistenata.
„Grad će na taj način novac isplaćivati ljudima koji će biti licencirani, za razliku od sadašnjih pružalaca usluga koji nažalost nisu svi licencirani“, rekla je.
Ona je imala primedbe na to što lični pratioci prate decu tokom celog dana u školi, a to je posao pedagoških asistenata.
„Pedagoški asistenti i dalje ne postoje u školama, koje idu linijom manjeg otpora tako da su lični pratioci u neku ruku i pedagoški asistenti u samoj školi, što ne bi smeli da rade“, rekla je.
Centar za socijalni rad: Odgovori danas
Zoran Jović, direktor Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ obećao je da će odgovoriti danas na pitanja našeg medija koliko roditelja se javilo na ovogodišnji Konkurs, koliko rešenja o ličnim asistentima je izdato, šta je nadležnost Centra a šta Gradske uprave, koliko novca iz gradskog budžeta je izdvojeno za tu uslugu, te da li ima dovoljno licenciranih ličnih pratilaca preko Centra „Mara“.
Izvor: Danas
Komentari (0)