Svake sekunde na Zemlji se rode četiri bebe. U jednom danu prvi plač se začuje iz grla 356.201 mališana. U toj statistici Srbija zauzima tek peto mestu od dna svetske lestvice nataliteta. Da nevolja bude veća, sve je više parova koji zbog finansijskih mogućnosti ne žele da imaju decu pa ih država stimuliše obezbeđujući dečji dodatak, koji potencijalne roditelje može navesti samo na očaj.
Redovan dečji dodatak, koji se usklađuje sa troškovima života na svakih šest meseci i važi za prvo četvoro dece, mesečno, ponaosob iznosi 1.707 dinara. Samohrane majke ili očevi, roditelji mališana ometenih u razvoju i dece koja nisu smeštena u stacionarnim ustanovama imaju prava na uvećani iznos od 30 odsto ili 2.220 dinara.
Ove sume mogu se naći u novčanicima porodica koje ostvaruju cenzus – prihod u tri meseca koji prethode mesecu u kome su podneli zahtev, u iznosu od 5.405 dinara ili 6.486 dinara, koliko iznosi cenzus za samohrane roditelje.
Predrag Petrović, nečelnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, kaže da se dečji dodatak isplaćuje godinu dana od dana kada je podnet zahtev, roditeljima, na svako dete do navršene 19. godine.
Jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu mora imati prebivalište na teritoriji Srbije, a da pri tom ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Uz popunjen obrazac koji se može dobiti u Sekretarijatu za zdravstvenu i dečju zaštitu, potrebno je priložiti i fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici, uverenja o državljanstvu Srbije za podnosioca zahteva, ličnih karata članova domaćinstva i fotokopiju overene zdravstvene knjižice podnosioca zahteva.
Podnosilac zahteva mora imati i potvrdu o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove domaćinstva, poresko uverenje iz mesta prebivališta o imovinskom stanju domaćinstva – navodi Petrović i dodaje da su za školarce obavezne potvrde o redovnom školovanju.
Većina roditelja koji konkurišu za dodatak ali i oni koji se zbog obimne papirologije ne odlučuju na ovaj komplikovani korak, smatra da je1.707 dinara sramno malo za zemlju koju napada „bela kuga”. Petrović kaže da je od 2002. godine kada je stupio na snagu Zakon o finansijskoj podršci porodici, redovan cenzus iznosio 2.750 dinara ali da raste, koliko toliko, jer se iznos svakog 1. aprila i oktobra usklađuje sa troškovima života.
Dečji dodatak je namenjen za mesečni džeparac, ali taj novac nije dovoljan za školsku markicu, jedan obrok, sok ili slatkiš svakog dana. Kupovina odeće, obuće ili knjiga od mesečnog iznosa dečjeg dodatka je misaona imenica i ostvariva je samo ako se novac nagomila na računu i podiže jednom godišnje, recimo u septembru kada su troškovi roditelja najveći.
Komentari (0)