Gojaznost: Da li su krivi geni ili loše navike?

Sve je više gojazne dece, a zabrinjava to što čak 85% njih ostane sa viškom kilograma i u zrelom životnom dobu. U Srbiji je gojazno oko 15% dece, a stručnjaci to objašnjavaju lošim navikama u ishrani i smanjenom fizičkom aktivnošću. 
 

Ali, ima i onih koji tvrde da su za sve krivi geni. Istraživači Centra za kontrolu telesne težine i dijabetes Bolnice „Mirijam” kažu da osobe sa varijacijama određenih “gena gojaznosti” često imaju više obroka i užina, unose više kalorija dnevno i sklonije su nezdravoj ishrani.

Njihova studija pokazala je da određene varijacije FTO i BDNF gena zančajno određuju tip ishrane i apetit. Ipak, naučnici tvrde da je moguće svesti genetski rizik na minimum, tako što ćete od najranijeg detinjstva stvarati zdrave navike u ishrani. 

Genetske predispozicije, dakle, NE ZNAČE da je gojaznost neizbežna iako su mnogi roditelji skloni da višak kilorgrama njihove dece pripišu genetici. Dr Džin M. Makeferi iz Centra za kontrolu telesne težine i dijabetes Bolnice Mirijam, tvrdi da je izbor načina života presudan i da deca najgojaznijih roditelja mogu imati normalnu telesnu težinu. 

Prethodna istraživanja pokazala su geni FTO i BDNF izraženi u delu mozga koji kontroliše ishranu i apetit, a varijacije gena FTO značajno su povezani sa većim brojem obroka i užina na dnevnom nivou i većim procentom energije iz masti, ulja i slatkiša. 

Tako deca kod kojih postoji varijacija ovog gena unose oko 100 kalorija više dnevno. Ali, navike u ishrani grade se od rođenja i moguće ih je menjati. Čim vaša beba dođe na svet potrudite se da se što zdravije hrani. 
 

Apetit je u nekim slučajevima vrlo teško kontrolisati, ali možete kontrolisati unos slatkiša, “teške” i nezdrave hrane, kao i šećera kroz napitke. 

Ukoliko dete ne možete da naterate da promeni navike, konsultujte pedijatra koji će vas uputiti na nutricionistu. Borba sa gojaznošću, pogotovo kada je u pitanju dete, zahteva mnogo strpljenja i uporonosti, a stručnjaci tvrde da brza rešenja ne postoje. 

Postepeni pad telesne mase iz meseca u mesec je jedini pravi način. 

Pokušajte da motivišete dete nečim što voli, pričajte mu kako će, uz promenjen način ishrane i gubitak kilograma, moći da radi mnoge stvari koje ranije nije moglo. Nezdrava hrana, grickalice i slatkiši nisu zabranjeni trajno, ali ne smeju da bude okosnica ishrane. 

Obroci treba da budu zdravi, bazirani na povrću, voću i nemasnom mesu. Dnevni unos nezdravih masti (zasićenih masti životinjskog porekla) ne sme da pređe 30%, savetuju stručnjaci. Umesto voćnih sokova detetu dajte vodu ili biljne čajeve. I motivišite ga da se što više kreće. Neka počne da trenira sport koji voli, neka se druži sa decom, trči, igra, vozi bicikl, rolere, skejt. Tako će imati veću potrošnju energije i biće zdravije, jačeg imuniteta. 

Prvi koraci ka gojaznosti prave se u prve dve godine života, dok je dete malo i mogu mu se “nametnuti” zdravi obroci. To je jedini način prevencije ovog neprijatnog problema, a kada dete nauči i prihvati principe zdrave ishrane i bavljenja sportom, te navike ostaće mu “usađene” čitavog života.

Naime jedna studija pokazala je da na nivo fizičke aktivnosti dece najviše utiču navike u vežbanju njihovih najbližih prijatelja. Druženje sa aktivnom decom podstiče mališane da se više kreću i vežbaju. Na taj način vršnjaci mogu da budu motiv za uspostavljanje zdravih navika i prevencija gojaznosti! 

Sabina Gizel, asistent profesora pedijatrije na Vanderbilt fakultetu i njen tim proučavali su vršnjake od 5 do 12 godina. Koristili su uređaj nalik pedometru kojim su merili pokrete mišića. Na početku programa deca se nisu dobro poznavala međusobno, a kako su sklapali i raskidali prijateljstva menjao se i nivo njihove fizičke aktivnosti. Uticaj vršnjaka bio je izuetan, tačnije, najsnažniji faktor koji je uticao na to koliko vremena provode u kretanju. Deca koja su se družila sa aktivnijom decom povećavala su nivo svoje fizičke aktivnosti, dok su ona koja su se družila sa decom koja više sede postala manje aktivna. Mališani se ugledaju jedni na druge, prilagođavaju grupi i imitiraju prijatelje. Zbog toga su se već posle 12 nedelja ispitivanja primetile značajne promene u nivou aktivnosti, tvrdi Sabina Gezel. Rezultati navode na zaključak da postoji efektan način da se promeni dečje ponašanje.