Više od 10.000 mališana u predškolskim ustanovama Novi Beograd, Čukarica, Stari grad i Savski venac, pohađa Mensin program “NTC sistem učenja”. Zahvaljujući ovoj metodi, mališani se, kroz igru, od najranijeg uzrasta uče logičkom razmišljanju, povezivanju činjenica, donošenju zaključaka.
Prema rečima Ranka Rajovića, izvršnog direktora Mense, ovaj program je akreditovan od Ministarstva prosvete, i vrtići koji to žele mogu da ga uvrste u svoj program aktivnosti. Interesovanje roditelja u glavnom gradu je veliko, a vaspitači su prošli posebnu obuku.
– Program je namenjen mališanima uzrasta od tri do 12 godina, a povratne analize nam pokazuje da su ga deca odlično prihvatila – kaže Rajović. – Možda bi to najbolje opisale reči većine dece da se više ne tresu kada idu u školu, jer ne osećaju strah od odgovaranja. Naša deca provode previše vremena pred kompjuterom, što dovodi do nedovoljnog razvoja sinapsi u mozgu i stvara probleme kada deca krenu u školu. Umesto kompjuterskih igrica, mališani treba da igraju klikere, lastiš, žmurke, školice, preskakanje vijače.
Naš sagovornik upozorava da deca sve češće imaju poremećaje kao što su disleksija, poremećaj govora i koncentracije. On dodaje da mnogi roditelji sprečavaju mališane da se vrte oko svoje ose, kada sede u fotelji i ljuljaju se, što je potpuno pogrešno. Jer, tim pokretima deca razvijaju svoje sinapse (osnovne neuronske veze), čiji je razvoj najintenzivniji do sedme godine života.
– Danas mališani sve više vremena provode pred računarom igrajući video-igrice – objašnjava Rajović. – Dete koje sedi u fotelji tri-četiri sata dnevno i ništa ne radi, jednostavno ne daje dovoljno stimulacije svom mozgu, jer to nije fiziolška aktivnost. Onda se problem javi u osmoj i devetoj godini, kada je kasno pomoći.
Rajović ističe da je odgovornost za intelektualni razvoj deteta isključivo na roditeljima i ističe da oni prave veliku grešku kada mu ne daju da skače po krevetu, da se vrti, već mu kupuju kompjuter i televizor.
MEDUZA
Rajović kaže da čak i kada znamo sve podatke, teško nam je da odgovorimo na pitanje kada se ne traži direktan podatak, nego se do odgovora dolazi razmišljanjem i navodi primer.
– Šta je to, liči na pečurku i uvek je mokro. Teško je odmah odgovoriti, moramo da povežemo nekoliko stvari i da preformulišemo pitanje – šta je to, liči na pečurku i živi u vodi? Onda je i odgovor lakši, i glasi – meduza.
TRI FAZE
Program je podeljen u tri faze. Prva se bavi razvojem mozga, i tu se vidi značaj zaboravljenih dečjih igara, druga je način učenja, jer, po novim istraživanjima, moramo da menjamo reproduktivno učenje i da uvodimo nove metode koje su neuporedivo bolje.
– Treća faza je upotrebno znanje, odnosno kako da primenjujemo ono što smo naučili, što je za nas prioritet, jer naša deca tu zaostaju za vršnjacima iz Evrope, a posebno u odnosu na decu iz istočne Azije – objašnjava Rajović. – Čak i kada znamo sve podatke, teško nam je da odgovorimo na pitanje kada se ne traži direktan podatak, nego se do odgovora dolazi razmišljanjem.
Komentari (0)