Naučnici sa Medicinskog istraživačkog univerziteta u Bristolu sarađivali su s kolegama širom sveta kako bi otkrili značajnu vezu između genetskih promena u blizini gena ROBO2 i broja reči koje dete nauči da govori u ranoj fazi jezičnog razvoja.
Deca počinju da izgovaraju reči između desetog i petnaestog meseca života, a vokabular se širi kako odrastaju – od otprilike 50 reči u razdoblju između 15 i 18 meseci, 200 reči između 18 i 30 meseci, 14000 reči sa šest godina i zatim preko 50000 reči u vreme kad završe srednju školu.
Naučnici su pronašli genetsku vezu tokom perioda od 15 do 18 meseci kada mališani obično komuniciraju jednom rečju pre nego što njihove lingvističke veštine krenu da napreduju u kombinaciju od dve reči i u složenije gramatičke strukture.
Rezultati objavljeni u časopisu Nature Communications bacili su novo svetlo na specifično genetsko područje hromozoma 3 koji je prethodno bio povezan s disleksijom i ostalim govornim poremećajima.
Protein je glavni krivac ako dete kasno počne da priča
ROBO2 gen sadrži supstance za stvaranje ROBO2 proteina. Taj protein usmerava hemikalije u ćelijama mozga i drugim oblicima nervnih ćelija koje bi mogle pomoći deci u razvoju jezika, ali i izgovaranju zvukova.
Protein ROBO2 takođe blisko sarađuje s drugim ROBO proteinima koji su prethodno bili povezani s problemima u čitanju i skladištenjem govornih zvukova.
Dr Bet Pursen, koja je vodila istraživanje zajedno s profesorom Dejvijem Smitom pojašnjava ovo otkriće: ”Ovo istraživanje nam pomaže da bolje razumemo genetske faktore koji bi mogli biti uključeni u rani jezični razvoj kod zdrave dece, posebno u vreme kad deca komuniciraju samo jednom rečju, i učvršćuje vezu između ROBO proteina i razlikama u jezičnim veštinama ljudi.”
Istraživanje se zasniva na podacima koji uključuju preko 10 000 dece.
Komentari (0)