Gubite novčanik, prsten zaboravljate u salonu za manikir, svako malo zagubite upaljač, mobilni ili ključeve… Ponekad vam se čini kao da su u vašim rukama svakom predmetu odbrojani dani: pre ili kasnije ostavićete ga na stolu u kafiću, u bioskopu, u tramvaju, na klupi u parku ili u kabini prodavnice u šoping centru. Kod nekih je rastresenost deo karaktera, a gubljenje stvari svakodnevica, no ovakve se stvari povremeno događaju i onim najorganizovanijima. Postoji objašnjenje, a i lek kako za stalnu tako i za povremenu rastresenost.
Anatomija rastresenosti
Jeste li se ikada zapitali šta se zapravo događa u mozgu kada ste rastreseni? Obično, kad smo zauzeti bilo kojom svakodnevnom aktivnošću, različiti delovi mozga održavaju živom našu koncentraciju i pažnju, a time i pamćenje događaja u kojima učestvujemo. Bez obzira na to radi li se o događajima koji se odvijaju u dužem periodu ili o onima koji traju samo nekoliko minuta, mozak pravi odabire koji se temelje na iskustvu, logici i posledicama koje određeno delovanje može proizvesti. Kada te mehanizme, koji su tokom miliona godina evolucije postali vrlo istančani, poremete spoljašnji faktori, recimo nedostatak sna, stres, briga, depresija ili materije s psihoaktivnim delovanjem, naša sposobnost da budemo prisutni duhom i koncentrisani znatno se umanjuje. U takvim slučajevima čini nam se kao da smo suočeni s nekom mentalnom interferencijom: ne uspevamo razlučiti važne podsticaje od onih nevažnih i sve se počinje činiti jednako važnim. Stvaranju takvog mentalnog stanja pridonose brojni neurotransmitori, materije koje omogućuju izmenu informacija u našem mozgu, među kojima su najvažniji noradrenalin i dopamin.
U svakom slučaju, stres, umor, brige i teskoba najčešći su krivci za rastresenost. U takvim situacijama naš um je zatrpan problemima i verovatnoća da ćemo biti rastreseni i da ćemo grešiti je vrlo velika. Budući da je memorija strukturalan i složen proces, kada je mozak usredsređen na rešavanje nekog posebno važnog problema ili koncentrisan na opsesivne misli, smanjuje se nivo pažnje (ponekad gotovo potpuno nestaje) prema svemu ostalom. No, takve zaboravnosti obično su privremene, vezane uz neki poseban period života: kada se ponovno stekne mir, više se ne događaju.
Ne gubimo svi iste stvari
Prema mišljenju psihoanalitičara, amnezije ne treba pripisivati slučaju: imaju korene u unutrašnjem svetu, tj. povezane su s emocijama, vrednostima i podsvesnim željama. Ukratko, ne zaboravljamo slučajno. Na primer, mobilni je predmet koji će lakše zaboraviti domaćica nego poslovna žena. Majka koja odlazi po decu u školu ne doživljava mobilni kao prioritet, za razliku od menadžera ili novinara kojima biti dostupan spada u poslovne obaveze. S druge strane, posve je sigurno da majka neće zaboraviti staviti užinu u detetovu školsku torbu ili otići po dete u školu.
Različit uzrast – različita rastresenost
Mladost
U pubertetu iza prividne rastresenosti najčešće stoji potreba za kršenjem pravila kako bi se odraslima dokazao vlastiti identitet. To je razlog zašto se zaboravlja telefonirati roditeljima i obavestiti ih da ne možete stići na večeru ili se zaboravljaju elementarne porodične obaveze poput rođendana roditelja.
Zrelost
Kod odraslih na upotrebu memorije utiče način života: prezaposlenost, stres i zatrpanost obavezama pogodno su tlo za razne vrste nepažljivosti.
Starost
U starijoj dobi rastresenost nije samo posledica prirodnog procesa starenja delova mozga zaduženih za “kratko” pamćenje, to jest događaje koji su se trenutak ranije dogodili, nego i smanjenja motivacije i interesa što uzrokuje pad efikasnosti moždane aktivnosti. Starija osoba će možda zaboraviti isključiti plamen na štednjaku, ali neće zaboraviti omiljenu emisiju na televiziji.
Kreativci češće gube stvari
Živeti u oblacima ne mora uvek imati negativne konotacije. Prema novim istraživanjima, koja je sprovela grupa američkih psihologa, rastresenost se povezuje s kreativnim i maštovitim osobama, nesklonim logičnom razmišljanju i koncentrisanju na pojedine detalje. Stoga je verojatnije da će rastresena i zaboravljiva biti osoba koja ima mnoštvo interesa i ideja koje želi realizovati. Takva osoba je pomalo idealista i obično ne pridaje puno važnosti praktičnim aspektima života, smatrajući ih nepotrebnim obavezama.
Saveti protiv gubljenja
• Napravite mentalnu sliku
Kad negde odložite neki predmet, dovoljna vam je sekunda da u umu napravite detaljnu sliku mesta gde ste ga odložili. Na primer, zabeležite u svojoj mentalnoj slici da vaše crvene rukavice leže na crnom stolu. Mozak lakše pamti i priziva u pamćenje slike nego reči, pa ćete se, potrudite li se napraviti mentalnu sliku, lakše setiti gde ste ostavili neki predmet.
• Koristite high-tech opcije
Alarm na mobilnom može se koristiti i u druge svrhe, ne samo za buđenje. Recimo, namestite ga na vreme kad trebate otići s posla ili iz hotelske sobe jer će vas to podsetiti na mnogo toga: da ne zaboravite uzeti mobilni, punjač, laptop…
• Fokusirajte se na ono pozitivno
Imate li običaj za vreme vožnje tramvajem, autobusom ili vozom ubijati vreme surfujući internetom na svom smartphoneu? U tom slučaju radije idite na Facebook ili neku drugu zabavnu stranicu nego na portale s vestima. Loše vesti koje izazivaju stres i teskobu čine nas rastresenim i povećavaju rizik za gubljenje stvari. Vedre i vesele teme ne opterećuju toliko naše misli i ne potenciraju rastresenost.
• Stvorite lančanu reakciju
Trikovi za čuvanje rizičnih predmeta: ako imate naviku ostavljati kišobran ili šal, stavite ih na nešto što će se nužno pomeriti kad ustanete i odlučite krenuti, recimo na stolicu, ili na nešto što sigurno nećete zaboraviti uzeti, poput torbe.
• Nosite manje stvari
Što više nepotrebnih svari vučete sa sobom, to su veće šanse da ćete nešto negde zaboraviti. Stoga, smanjite broj stvari koje uvek imate uza se. Kupite torbu srednje veličine koja ima pregradu za mobilni i tablet i stavite u nju samo ono najnužnije.
• Složite svoju mantru
Koliko god vam zvučala smešno, ova metoda je vrlo efikasna: kreirajte mantru koja će obuhvatati tri predmeta koja najčešće gubite, na primer “mobilni, ključevi, kišobran” i spojite ih s melodijom iz neke omiljene pesme. Pevušite sebi to u glavi kad god odlazite iz nekog prostora i znatno ćete smanjiti rizik gubljenja ta tri predmeta.
Kako pronaći izgubljeno
• Vratite se u mislima svojim stopama
Ako se tačno setite šta ste radili kad ste posljednji put imali određeni predmet u ruci, znaćete odakle da počnete potragu. Pređite u mislima celi dan. Što življi i stvarniji bude taj pregled u mislima, veća je verovatnoća da će vam sinuti gde ste ostavili izgubljenu stvar.
• Budite svesni efekta kamuflaže
Zagubljeni predmeti najčešće su u radijusu od pola metra od mesta na kojem mislite da ste ih ostavili, ali su nečim skriveni od vašeg pogleda. Proverite ispod svega što vam se čini da bi ih moglo pokrivati (recimo, ispod novina koje ste odložili na sto ili ispod ćebeta kojom ste se pokrili dok ste dremali nakon ručka).
• Uđite u zen stanje duha
Normalno je da ćete izgubiti živce ako ne možete naći ključeve auta, no u tom slučaju nećete se moći usredsrediti na mesta na kojima ih trebate tražiti. Stoga, pre nego što krenete u potragu za zagubljenim predmetom, nekoliko puta duboko udahnite kako biste se smirili. Takođe, o predmetu koji tražite razmišljajte kao o zagubljenom, a ne izgubljenom. Naime, pozitivnim razmišljanjem i uverenošću da ćete ga naći povećavate šanse da se to uistinu i dogodi.
Komentari (0)