Foto:

Gde je topli dom?

Izvor: Bebac.com
Širom Srbije tokom prošle godine „nove roditelje” pronašlo je 99 devojčica i dečaka koji su odrastali u domovima za decu bez roditeljskog staranja. A u istom periodu novi život započelo je još sedam mališana u inostranstvu. Oni su svoje detinjstvo nastavili daleko od domovine samo zato što ih u našoj zemlji nijedan par – nije želeo.
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da svake godine oko desetak mališana pronađe novu porodicu izvan naših granica, jer se zbog svojih zdravstvenih kartona i krštenica nisu činili „dovoljno dobrim” za domaće usvojioce.
– Sva deca kojoj se pronađu usvojitelji izvan Srbije su u teškom zdravstvenom stanju, imaju fizička ili mentalna oštećenja, invaliditet ili su romskog porekla – objašnjava Vesna Tekić iz Ministarstva. – Pošto nijedan par u Srbiji nije bio zainteresovan da usvoji tu decu, data je šansa usvojiocima izvan naših granica. U prošloj godini četvoro dece je pronašlo dom u Švedskoj i po jedno u Grčkoj, SAD i Sloveniji. A na ovakvu odluku stručni radnici su se odlučili tek nakon što su prethodno iscrpli sve mogućnosti u zemlji. 
Vesna Tekić objašnjava da se u Ministarstvu vodi „jedinstveni lični registar usvojenja” u kojem su podaci o svoj deci spremnoj za usvajanje, kao i o svim kandidatima koji su zainteresovani da zbrinu ove mališane. Godišnje se oko 700 parova bori za naklonost stručnih radnika od kojih očekuju „zeleno svetlo” za proširenje porodice i u svakom trenutku je oko 70 dečaka i devojčica spremno da se preseli u novu porodicu.
– Često se čuju pritužbe potencijalnih usvojitelja da su procedure duge i spore, a zapravo je situacija obrnuta – kaže Tekićeva. – Većina parova se odluči na ovaj korak tek kada shvate da ne mogu da se ostvare kao biološki roditelji i tada uglavnom dođu sa „specifičnim” zahtevima. Uglavnom očekuju zdravu decu, po mogućnosti najmlađeg uzrasta, srpske nacionalnosti, bez ikakvih smetnji u razvoju, a više od 30 odsto dece u ustanovama je romskog porekla i svako četvrto ima smetnje u razvoju.
Da je probirljivost ovdašnjih parova najveći krivac za međudržavna usvojenja, smatra i Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečaskoj:
– I kod nas je većina dečaka i devojčica najmlađeg uzrasta sa određenim smetnjama u razvoju. A nesumnjivo je zdravije da ta deca rastu u porodičnom ambijentu bez obzira na državljanstvo, nego da ceo život provedu po ustanovama. Sve te porodice su ispunile oštre kriterijume i dokazale da su u stanju da deci omoguće najbolju negu i uslove odrastanja. Ovakvu praksu primenjuju i sve ostale evropske i razvijene zemlje sveta, pa ni Srbija u tome nije izuzetak.
POD NADZOROM I PREKO GRANICE

MILAČIĆ kaže da se sva deca „prate” i posle selidbe i da socijalne službe iz inostranstva šalju godišnje izveštaje o uslovima njihovog odrastanja: – Kod svih je primetan napredak i poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, i to ne samo zbog adekvatne nege, već i zbog emocionalne podrške koju te porodice pružaju ovim mališanima. 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Širom Srbije tokom prošle godine „nove roditelje” pronašlo je 99 devojčica i dečaka koji su odrastali u domovima za decu bez roditeljskog staranja. A u istom periodu novi život započelo je još sedam mališana u inostranstvu. Oni su svoje detinjstvo nastavili daleko od domovine samo zato što ih u našoj zemlji nijedan par – nije želeo.
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da svake godine oko desetak mališana pronađe novu porodicu izvan naših granica, jer se zbog svojih zdravstvenih kartona i krštenica nisu činili „dovoljno dobrim” za domaće usvojioce.
– Sva deca kojoj se pronađu usvojitelji izvan Srbije su u teškom zdravstvenom stanju, imaju fizička ili mentalna oštećenja, invaliditet ili su romskog porekla – objašnjava Vesna Tekić iz Ministarstva. – Pošto nijedan par u Srbiji nije bio zainteresovan da usvoji tu decu, data je šansa usvojiocima izvan naših granica. U prošloj godini četvoro dece je pronašlo dom u Švedskoj i po jedno u Grčkoj, SAD i Sloveniji. A na ovakvu odluku stručni radnici su se odlučili tek nakon što su prethodno iscrpli sve mogućnosti u zemlji. 
Vesna Tekić objašnjava da se u Ministarstvu vodi „jedinstveni lični registar usvojenja” u kojem su podaci o svoj deci spremnoj za usvajanje, kao i o svim kandidatima koji su zainteresovani da zbrinu ove mališane. Godišnje se oko 700 parova bori za naklonost stručnih radnika od kojih očekuju „zeleno svetlo” za proširenje porodice i u svakom trenutku je oko 70 dečaka i devojčica spremno da se preseli u novu porodicu.
– Često se čuju pritužbe potencijalnih usvojitelja da su procedure duge i spore, a zapravo je situacija obrnuta – kaže Tekićeva. – Većina parova se odluči na ovaj korak tek kada shvate da ne mogu da se ostvare kao biološki roditelji i tada uglavnom dođu sa „specifičnim” zahtevima. Uglavnom očekuju zdravu decu, po mogućnosti najmlađeg uzrasta, srpske nacionalnosti, bez ikakvih smetnji u razvoju, a više od 30 odsto dece u ustanovama je romskog porekla i svako četvrto ima smetnje u razvoju.
Da je probirljivost ovdašnjih parova najveći krivac za međudržavna usvojenja, smatra i Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečaskoj:
– I kod nas je većina dečaka i devojčica najmlađeg uzrasta sa određenim smetnjama u razvoju. A nesumnjivo je zdravije da ta deca rastu u porodičnom ambijentu bez obzira na državljanstvo, nego da ceo život provedu po ustanovama. Sve te porodice su ispunile oštre kriterijume i dokazale da su u stanju da deci omoguće najbolju negu i uslove odrastanja. Ovakvu praksu primenjuju i sve ostale evropske i razvijene zemlje sveta, pa ni Srbija u tome nije izuzetak.
POD NADZOROM I PREKO GRANICE

MILAČIĆ kaže da se sva deca „prate” i posle selidbe i da socijalne službe iz inostranstva šalju godišnje izveštaje o uslovima njihovog odrastanja: – Kod svih je primetan napredak i poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, i to ne samo zbog adekvatne nege, već i zbog emocionalne podrške koju te porodice pružaju ovim mališanima. 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije