Funkcionalna hrana

Pojam funkcionalne hrane prvi put je uveden u Japanu 1984. godine, a kasnije je u svetu definisano da je funkcionalna bilo koja hrana, koja, pored svih nutritivnih svojstava, može da ima korisno dejstvo na zdravlje.

Prva namirnica koja je dobila potvrdu da je funkcionalna je ovas. U prirodnu funkcionalnu hranu, koja potiče iz biljnih izvora, spadaju sveže voće (brusnica, ribizle, citrusi, crno grožđe, jabuke), povrće (brokoli, beli luk, a naročito paradajz zbog moćnog antioksidansa likopena…), koštunjavo voće (lešnik, badem…), integralni, obogaćeni hleb, laneno seme, ovas.

U onu koja potiče iz životinjskih izvora, spadaju mlečni proizvodi (jogurt, kefir), riba (jedna porcija nedeljno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti), govedina. Od napitaka pomenimo čaj i crno vino, a od masti maslinovo ulje. Osim ove prirodne hrane, određenim procesima učinjeno je da neka hrana postane funkcionalna (na primer, margarin od soje), a u funkcionalnu hranu spadaju i suplementi, dodaci ishrani.

Naučno je dokazano da ova hrana poboljšava zdravlje, jer ima ulogu da jača imunitet, sprečava nastanak kardiovaskularnih i malignih bolesti, deluje andioksidantno, a i održava integritet organa za varenje. Da biste to osetili na sopstvenoj koži, morate ovakav način ishrane da primenjujete u kontinuitetu.

– Funkcionalna hrana treba povoljno i zaštitno da deluje na digestivni sistem, da pospešuje varenje, čisti jetru, sprečava stvaranje peska u mokraćnim putevima. Istovremeno, treba da čisti debelo crevo, i da na taj način oslobađa organizam od štetnih materija unetih upravo hranom, poput aditiva ili teških metala. Takođe, treba da ima i povoljan efekat na imunitet i krvne sudove. Značajna uloga ove hrane je i u tome što poseduje veliki antioksidativni potencijal, važan za borbu sa slobodnim radikalima, koji se svakodnevno stvaraju u našem organizmu u zavisnosti od uslova u kojima živimo. Danas hranu biramo po ceni i ukusu, a u budućnosti ćemo birati funkcionalnu hranu kako bismo se bolje osećali i bili zdravi. Neka vam hrana bude lek i lek neka bude hrana – poručuje dr Branka Konstantinović-Birovljev iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata.