Foto:

Finski vrtići postavili mini-šume u dvorišta, imunitet dece odmah poboljšan

Izvor: Bebac.com
Kad su u jednom finskom vrtiću postavili travnjak, posadili nisko šumsko rastinje (poput patuljastog vresa ili borovnice) i dali deci da redovno vode brigu o zasadima u paletama postavljenim u dvorištu, pokazalo se da je raznovrsnost mikroorganizama u sistemu za varenje dece i na njihovoj koži u vrlo kratkom roku postala zdravija.
U poređenju s drugom gradskom decom, koja se obično igraju u tipičnim urbanim vrtićima koji su okruženi metrima betona, popločanih površina i šljunka, kod dece starosti od tri, četiri ili pet godina koja su vreme provodila u ovakvim „ozelenjenim” vrtićima u Finskoj pokazao se povišen nivo tzv. T-ćelija i drugih važnih markera imuniteta u krvi već nakon samo 28 dana.
Foto: Freepik
– Takođe smo uočili da je crevna flora dece, koja su vreme provodila u zelenilu, bila slična onoj kod dece iz ruralnih krajeva, koja svaki dan posećuju šumu – kaže Marja Roslund, naučnica sa Univerziteta u Helsinkiju 2020. godine, kad je njen naučni rad o tome objavljen.
Ranija istraživanja su pokazala da je izloženost zelenim prostorima nekako povezana sa ispravnim funkcionisanjem imunog sistema kod ljudi, ali još uvek nije utvrđeno postoji li jasna uzročno-posledična veza između toga.
U finskom eksperimentu prvi put su naučnici pokušali eksplicitno manipulisati urbanom sredinom u kojoj deca provode vreme, i zatim ispitaju promene kod mikroorganizama u njihovim telima, i samim tim u njihovom imunom sistemu.
Iako rezultati istraživanja ne nude sve odgovore, ipak se čini da podržavaju glavnu tezu – da se promenom mikroba u okolini može relativno lako uticati na mikrobe u dečjem telu, čime se pomaže i jača njihov imunitet.
Foto: Freepik
Ideja da okolina koja je bogata živim stvorenjima utiče na naš imunitet stručnjaci nazivaju „hipoteza bioraznolikosti”. Na temelju te ideje, gubitak bioraznolikosti u urbanim područjima mogao bi barem delimično biti uzrok primećenog porasta učestalosti oboljenja u vezi sa imunitetom.
– Rezultati ovog istraživanja podržavaju hipotezu o bioraznolikosti i koncept da niska bioraznolikost u savremenoj okolini u kojoj ljudi žive može dovesti do „neupućenog” imunog sistema i time dovesti do češćih oboljenja koja su posredovana imunim sistemom – kažu autori istraživanja.
Istraživanje je uporedilo mikrobe nađene u dvorištima 10 različitih urbanih vrtića, koje koristi ukupno 75 dece starosti između tri i pet godina.
Neki od tih vrtića imali su tipična urbana dvorišta s betonom i šljunkom, dok su u drugima decu izvodili na dnevne šetnje kroz prirodu. Četiri vrtića su u svojim dvorištima postavila travu i šumsko rastinje. Tokom narednih 28 dana, decu u ta četiri vrtića puštali su da se pet puta nedeljno igraju u novom ozelenjenom dvorištu.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances.
Izvor: n1info.com

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Kad su u jednom finskom vrtiću postavili travnjak, posadili nisko šumsko rastinje (poput patuljastog vresa ili borovnice) i dali deci da redovno vode brigu o zasadima u paletama postavljenim u dvorištu, pokazalo se da je raznovrsnost mikroorganizama u sistemu za varenje dece i na njihovoj koži u vrlo kratkom roku postala zdravija.
U poređenju s drugom gradskom decom, koja se obično igraju u tipičnim urbanim vrtićima koji su okruženi metrima betona, popločanih površina i šljunka, kod dece starosti od tri, četiri ili pet godina koja su vreme provodila u ovakvim „ozelenjenim” vrtićima u Finskoj pokazao se povišen nivo tzv. T-ćelija i drugih važnih markera imuniteta u krvi već nakon samo 28 dana.
Foto: Freepik
– Takođe smo uočili da je crevna flora dece, koja su vreme provodila u zelenilu, bila slična onoj kod dece iz ruralnih krajeva, koja svaki dan posećuju šumu – kaže Marja Roslund, naučnica sa Univerziteta u Helsinkiju 2020. godine, kad je njen naučni rad o tome objavljen.
Ranija istraživanja su pokazala da je izloženost zelenim prostorima nekako povezana sa ispravnim funkcionisanjem imunog sistema kod ljudi, ali još uvek nije utvrđeno postoji li jasna uzročno-posledična veza između toga.
U finskom eksperimentu prvi put su naučnici pokušali eksplicitno manipulisati urbanom sredinom u kojoj deca provode vreme, i zatim ispitaju promene kod mikroorganizama u njihovim telima, i samim tim u njihovom imunom sistemu.
Iako rezultati istraživanja ne nude sve odgovore, ipak se čini da podržavaju glavnu tezu – da se promenom mikroba u okolini može relativno lako uticati na mikrobe u dečjem telu, čime se pomaže i jača njihov imunitet.
Foto: Freepik
Ideja da okolina koja je bogata živim stvorenjima utiče na naš imunitet stručnjaci nazivaju „hipoteza bioraznolikosti”. Na temelju te ideje, gubitak bioraznolikosti u urbanim područjima mogao bi barem delimično biti uzrok primećenog porasta učestalosti oboljenja u vezi sa imunitetom.
– Rezultati ovog istraživanja podržavaju hipotezu o bioraznolikosti i koncept da niska bioraznolikost u savremenoj okolini u kojoj ljudi žive može dovesti do „neupućenog” imunog sistema i time dovesti do češćih oboljenja koja su posredovana imunim sistemom – kažu autori istraživanja.
Istraživanje je uporedilo mikrobe nađene u dvorištima 10 različitih urbanih vrtića, koje koristi ukupno 75 dece starosti između tri i pet godina.
Neki od tih vrtića imali su tipična urbana dvorišta s betonom i šljunkom, dok su u drugima decu izvodili na dnevne šetnje kroz prirodu. Četiri vrtića su u svojim dvorištima postavila travu i šumsko rastinje. Tokom narednih 28 dana, decu u ta četiri vrtića puštali su da se pet puta nedeljno igraju u novom ozelenjenom dvorištu.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances.
Izvor: n1info.com
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Nedelja, 22.12.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije