Dojenje je najbolji način ishrane za zdravlje, rast i razvoj deteta. Majčino mleko je mnogo vrednije od bilo kojeg drugog proizvoda koji se daje kao zamena za majčino mleko. Ono sadrži uravnotežen odnos hranljivih materija i sastojaka za odbranu od infekcija, idealno pšrilagođen potrebama vašeg deteta.
Beba koja je dojena dobija najvredniju hranu i koja joj najviše odgovara. Zato, ne čudo što se u celom svetu posebna pažnja poklanja promociji i podršci dojenja. Ovo su neka od najčešćih pitanja vezana za dojenje koje mlade majke postavljaju pedijatrima:
Da li je veštačko mleko za bebe podjednako dobro kao i dojenje?
Veštački proizvedena mleka za bebe (koja se još nazivaju i formula za odojčad, zamena za majčino mleko) nikada ne mogu da se porede sa majčinim mlekom, čak i ako su napravljena uz pomoć najrazvijenijih naučnih metoda.
Šta ugrožava dojenje?
– razdvajanje majke i bebe tokom boravka u porodilištu i kasnije,
– zakasneli prvi podoj,
– smanjivanje učestalosti podoja,
– pranje bradavica pre i posle podoja,
– ishrana po utvrđenom rasporedu,
– odvajanje bebe od dojke pre nego što se zasiti,
– davanje nekih drugih tečnosti pre prvog podoja,
– davanje dodatnih obroka ili veštačkog mleka.
Ova mleka ne sadrže sastojke koji služe za zaštitu od infekcija. Čak i ako bi proizvođač uspeo da prekopira ljudsko mleko, ono nikada ne može da bude dobro za svako dete, jer se majčino mleko menja u skladu sa potrebama deteta.
Kolostrum, prvo majčino mleko koje je gusto i žuto deluje kao prva imunizacija i sadrži super dozu antitela i vitamina. Kolostrum pomaže pri eliminaciji prve stolice kod deteta. Kolostrum se menja u zrelo mleko prateći potrebe novorođenčeta. Majčino mleko staln prilagođava svoj sastav uzrastu deteta.
Dojenje sprečava razvoj bolesiti u kasnijem dobu
Da li svaka žena može da doji?
Velika većina žena može da doji, ali na žalost postoje mnogi ustaljeni običaji koji ugrožavaju dojenje. Ovaj vek je po prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao što je dojenje izgubi u velikoj meri. Pogrešne ideje su dospele čak i u medicinske udžbenike.
Razdvajanje majke i bebe posle porođaja, ishrana po uvrđenoj šemi, davanje na flašicu veštačkog mleka, čajeva ili neke druge tečnosti, postali su ustaljena praksa koja j eneminovno dovela do poremećaja dojenja i smanjenja zaliha majčinog mleka.
Kada je bebama potrebno nešto više od majčinog mleka?
Kada beba napuni 6 meseci treba postepeno uvoditi čvrstu hranu, ali idealno bi bilo nastaviti sa dojenjem. Vaše dete i dalje ne treba da pije zaslađene napitke ili čajeve. Ove tečnosti ne sadrže nikakve hranljive materije i uništavaju zube. Čaj smanjuje apsorbovanje gvožđa imože da dovede do anemije.
Da li bebe koje se doje manje obolevaju?
Da definitivno. Dojenje štiti od čestih infekcija, posebno proliva (dijareje) i bolesti respiratornih organa. Čak i u najboljim higijenskim uslovima bebe koje se hrane veštačkom hranom su 5 puta podložnije dijereji.
Kada je poremećeno snabdevanje vodom i gorivom, infekcije se šire neerovatnom brzinom. Dojenje smanjuje mogućnost d abeba dobije infekciju urinarnog trakta, što može dovesti do bolesti bubrega ili ušnu infekciju koj amože dovesti do gubitka sluha.
Dojenje kao lek?
Dojenje sprečava razvoj bolesiti u kasnijem dobu. Dojenje umanjuje rizik razvoja dečijeg dijabetesa (šećerne bolesti). Dojenje na zahtev deteta može da odloži alergije kao što su astma ili ekcem.
Deca koja su dojena imaju bolju inteligenciju. To jenaročito izraženo kod nedonoščadi koja su dobijala samo majčino mleko. Bebe koje su dojene imaju mnogo bolji imunitet.
Studije pokazuju da dojenje smanjuje mogućnost formiranja loših zuba, lošeg vida, nekih dečijih kancera, povišenog krvnog pritiska i nekih srčanih oboljenja kasnije u životu.
Neka proučavanja pokazuju da što duže žena doji svoje dete smanjuje se mogućnost za tumor na jajnicima i rak dojke u premenopauzi
Komentari (0)