Evo zašto je deci bolje u vrtiću nego kod bake

Kad su mala, deca upijaju sve, kao sunđeri. Svako novo iskustvo, svaka reč koju nauče, ponašanje koje vide i usvoje, predstavlja početak razvoja njihove ličnosti, početak osobe koja će jednog dana postati.

Američka istraživanja, vršena od 2013. godine, pokazala su da edukacija u ranom detinjstvu ima nesaglediv uticaj na kasniji život deteta. Evo i zašto:

Socijalizacija u okruženju koje nije porodica, ali svakako sigurnom, suštinska je za razvoj deteta. Kao roditelji, mi intuitivno razumemo koliko je važno da naše dete bude u društvu druge dece i podržavamo njegov ulazak u grupu njegovih novih prijatelja. Što ranije omogućimo detetu druženje sa drugom decom to bolje, jer na taj način mu pomažemo da savlada stidljivost i stekne samopouzdanje. Ako socijalizaciju deteta odlažemo, mi zapravo odlažemo njegov socijalni razvoj.

Učiti dete kako da deli i sarađuje usmerava ga na to kako da istraje. Ovo je posebno važno za prvo dete u porodici, koje nije naviklo da deli igračke sa braćom ili sestrama, što za njega može biti teška lekcija. Zbog toga je važno da je nauči što pre.

Vaspitači znaju kako da izvuku najbolje iz dece 

Ovaj pristup podrazumeva stvaranje jake osnove za emocionalni, socijalni, fizički i mentalni razvoj deteta, koji će ga pripremiti za život. Vaspitači se obučavaju za to da mogu identifikovati oblasti u kojima je potrebno dodatno raditi sa detetom, i na osnovu toga prave plan aktivnosti. Podrška roditelja je ovde ključna, a uspeh saradnje je praktično zagarantovan, jer su predškolci kooperativni i lako se uključuju u aktivnosti.

Da bi dete bilo efikasno u učenju, ono mu mora biti zabavno. Naš zadatak je da podstaknemo kod deteta glad za učenjem, da bi ono učilo sa voljom i entuzijazmom. Koreni ljubavi prema čitanju, učenju i istraživanju se upravo stiču u predškolskom uzrastu.

Detetu treba pokazati prave primere vrednosti učenja i obrazovanja kroz uzore, ali i kroz pravo iskustvo. Iako su roditelji najuticajniji uzori u ranom detinjstvu, uključivanjem deteta u predškolsko okruženje pruža mu nove poglede na važnost učenja, koje će mu ostati usađene tokom celog školovanja. To će mu, takođe, pokazati da vi vrednujete njegovo obrazovanje.

Učite dete da poštuje druge. To se ne odnosi samo na ljude i lične stvari, već se mora odnositi i na okruženje u kome živimo. Ne postoji bolje mesto za učenje vrednosti poštovanja drugih do prepune predškolske ustanove, gde se sve deli i gde se učtivost i maniri usvajaju ”organski”.

Deci je potrebno demonstrirati koliko je važan timski rad, koji ih uči da poštuju tuđe mišljenje, da slušaju i sarađuju. Mnoge aktivnosti u predškolskim ustanovama su usmerena na timski rad iz jednog prostog razloga – osoba koja nauči da radi u timu u ranoj mladosti biće socijalno usklađenija i društveno korisnija.

Važno je da u ranom detinjstvu roditelji i vaspitači rade zajedno na razvoju fleksibilnosti kod dece. Stvaranjem konzistentnog i bezbednog socijalnog okruženja, sa jasnim očekivanjima i predvidivim ishodima, dete razvija veštine samokontrole i upravljanja sopstvenim emocijama.

Posao vaspitača je da uspostave izazovno okruženje, u kome deca mogu učiti na osnovu iskustva „iz prve ruke”. Dete može izgubiti u nekoj igri, ili iskusiti i neku modricu tokom igre, ali to je osnov za izgradnju strategije suočavanja sa većim izazovima u životu.

U predškolskom dobu deca istražuju na svakom koraku, traže nova iskustva, nove prijatelje, nova okruženja. Njihovi umovi su dinamični i maštoviti. Kao roditelji i vaspitači mi moramo da balansiramo taj polet sa sposobnošću deteta da sluša, sledi uputstva i učestvuje u aktivnostima grupe, kako bi dete razvilo važnu životnu veštinu – koncentarciju.

Kao odrasle osobe, svakoga dana se susrećemo sa situacijama gde je naše strpljenje na testu. Deci treba dati priliku da se suoče sa situacijama u kojima mogu istražiti i vežbati strpljenje.

Učenjem kroz primere i modelovanje socijalnih iskustava, deca će dobiti priliku da razviju strpljenje i nauče kako da čekaju svoj red. Vežbe u predškolskim ustanovama obuhvataju skretanje pažnje na ono što govore vaspitači, deljenje igračaka i prostora za igru sa drugom decom ili čekanje u redu za neku igru.

Socijalizacija od najmlađeg uzrasta

Ovo je veoma važno. Osećaj blagostanja pruža deci sigurnost, optimizam i samopoštovanje, što će ih motivisati da istražuju svoj talenat, veštine i interesovanja.

Pozitivni odnosi sa drugom decom i vaspitačima promovišu pozitivan, zdrav i siguran pogled na sopstvenu ličnost, što će omogućiti detetu da pristupa problemima sa samopouzdanjem, kroz ceo svoj život.

Poštovanje različitosti je suštinsko za rani razvoj deteta. Rana edukacija treba da usmeri dete na to da poštuje i prihvata različitosti. Važno je da dete razume da je svako poseban na svoj način, da ima svoju kulturu, verovanja i etničku pripadnost.
 

Predškolsko doba je, dakle, mnogo više od igre. U osnovnoj školi se koriste veštine koje dete razvije u pretškolskim ustanovama, ali iskustva i saznanja koja pomažu deci da postanu kompletne ličnosti su zaista nemerljiva.

Zbog toga, nemojte dozvoliti da vaše dete propusti ovu jedinstvenu priliku u životu.