Evo šta se dešava sa trudnicama u našim zatvorima

Osuđenice koje trudne stignu u Kazneno-popravni zavod Požarevac za žene imaju iznenađujući tretman, a o detaljima smo razgovarali sa Zoranom Vučićević, savetnicom za medije Uprave za izvršenje krivičnih sankcija

U slučaju osuđenika i osuđenica je, možda više nego kod bilo koje druge grupe, prisutna stigmatizacija i netolerancija okoline. Doduše, kako postoji tendencija ”javnog mnjenja” da na žene zločince gledaju iz nešto manje osuđivačke perspektive nego što je to slučaj sa ”jačim polom”, očekuje se da im životni uslovi ne budu loši, nezavisno od toga koje su krivično delo počinile.

Bebama je obezbeđeno sve od pelena do igračaka

Žene koje služe svoju kaznu u Kazneno-popravnom zavodu Požarevac za žene nisu samo osuđenice; one su i nečije supruge, bake, majke. Neke od njih su trudnice i buduće majke. Interesovalo nas je da saznamo kakav je položaj trudnica u zatvorima, tačnije – kakav je tretman osuđenica koje u ovu ustanovu dođu u drugom stanju, kao i koja je procedura pošto se porode.

Razgovarali smo sa Zoranom Vučićević, savetnicom za medije Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.- Osuđenice-trudnice su smeštene u poseban deo zavoda koji zovemo ”Porodilište”. Da ne bude zabune, one se ovde ne porađaju nego su tu smeštene po povratku iz kliničkog centra u Požarevcu.

Radi se na renoviranju ”Porodilišta” koje već sada ima odlične uslove, ali će imati još bolje uslove za buduće majke. Bebama je ozbezbeđeno sve iz ustanove tj. iz budžeta – pelene, garderoba, higijena, igračke, kreveci, posteljina, mleko… sve je iz državnog budžeta, majka ne snosi nikakve troškove, kaže Vučićevićeva.

Deca uz majku u zatvoru ostaju do druge godine

U našem Zakonu je do skoro bilo određeno da majka ima pravo da uz svoje dete ostane godinu pošto ga rodi, dok je od 1. septembra prošle, 2014. godine, ovaj zakon promenjen. Majke sada sa svojom decom ostaju dve godine i gaje ih u zatvoru.

Vučićevićeva nam objašnjava kako se ovi uslovi razlikuju od uslova pod kojima žive majke-osuđenice u zemljama regiona.- Ono što je već bolje u odnosu na region je to što, recimo, u Crnoj Gori uopšte ne postoji deo za trudnice i majke i decu. Makedonci, Bosna i Hercegovina i Republika Srpska imaju obezbeđene delove za nove majke, ali deca ostaju sa njima samo godinu dana, što je i kod nas bio slučaj do 1. septembra prošle godine. Sada je ta granica pomerena na dve godine. Kako će se to pokazati u praksi, ostaje da vidimo.

– Hrvati su ispred nas u smislu da kod njih deca ostaju sa majkama do 3. godine života što, naravno, podrazumeva mnogo ozbiljniju organizaciju u smislu da ne treba dete držati izolovano, ono mora da se socijalizuje sa svojim vršnjacima i upozna i drugi svet u koji će u nekom trenutku stupiti.

S obzirom da je ovaj Zakon tek nedavno promenjen, Vučićevićeva iskreno kaže da je i za njih promena situacije nova i da će je sređivati ”u hodu”, ali da je uverena da će sve biti sređeno efikasno i u najboljem interesu deteta.

Neke majke se namerno vraćaju u zatvor zbog boljih uslova života

Pitali smo kako će se rešiti situacija u kojoj se, hipotetički,  u malom vremenskom razmaku u zatvoru rodi nekoliko beba. One će dve godine rasti zajedno,  pa nas je interesovalo postoji li osoblje koje o njima brine, postoje li obdanište i vaspitačice.

– To su sad već novi izazovi koji su pred nama, ali biće. Mora da bude. Sada smo se po prvi put susreli sa situacijom gde moramo da odvedemo dete u bolnicu na pregled, a nemamo sedište za bebu. Pa smo hitno kupovali sedište. Tako da, da, sa ovim ćemo tek da se nosimo – moraćemo da kupujemo igračke i elemente za bebe koji su potrebni za uzrast posle godinu dana.

Isto, moraćemo da sredimo u spoljašnjost za decu – trebaće im ljuljaške, klackalice… apsolutno će biti urađeno sve da im bude dobro. Sve je stvar organizacije na kojoj trenutno radimo. Ženama je posle porođaja a i generalno obezbeđena puna medicinska nega i imaju lekara koji im je 24 sata na usluzi, objasnila nam je Vučićevićeva i uz osmeh dodala

– U zatvoru sada imamo jednog malog, Vuk se zove. On je star preko godinu dana, uveliko hoda. I vrlo je interesantan taj životni kontrast – sa jedne strane su uniformisana lica, sa druge neka druga osuđena lica i tu je Vuk koji trčkara okolo… Za empate, a i, verovatno, sve druge – situacija je strašna. Ne znaš da li da ti bude milo ili da ti bude strašno.

Osuđenicama je osveženje da vide neko dete da tu trči, skače, igra se, mada je straži koja je zadužena prilično teško jer ne znaju da li da prvo drže dete ili majku.
Nije čudna situacija da neke osuđenice u periodu od dve godine koliko deca rastu sa njima i odsluže kaznu, pa zajedno sa detetom odu kući. Međutim, ovi slučajevi nisu tako česti.

O tome koliki je pritisak gajenja deteta u zatvoru i da li je o tome neka od osuđenica pričala, Vučićevićeva se prisetila situacije koju je sa nama podelila,

– Igrom slučaja ispratila sam jednu majku koja je došla potpuno svesna da je trudna, napolju ima dve odrasle ćerke i bivšeg muža. Ona je jedna vrlo otresita, lepa, mlada, vrlo obrazovana žena koja je došla da svoju kaznu izdrži i svesno rodi dete u zatvoru.

Ispratila sam je od početka, gde je priča bila kako joj je to jako puno značilo i da joj je bilo mnogo lakše da prevaziđe služenje kazne u zatvoru.

I ova priča je stajala do pred njen izlazak iz zatvora kada mi je rekla ”Da sam znala kako će da izgleda, nikad ovo ne bih uradila. Drugačije je, ovde si 24 sata usmeren na dete.Napolju je to malo drugačije jer, ipak, neko ga pričuva, pomogne ti, uradiš neke druge stvari u međuvremenu, a sa usmerenošću na dete 24/7 je strašno mentalno opterećenje koje više optereti nego sam zatvor.”

Koliko god da su uslovi dobri, boravak u zatvorenom prostoru je traumatičan

Ma koliko da je uređen zatvor, boravak u takvom prostoru mora da je prilično traumatičan, ne samo za nove majke već i za druge žene. Vučićevićeva nam je objasnila da svaka od žena u zatvoru ima obezbeđenu posetu psihologa koji joj pomaže da ”pregrmi” period boravka u Kazneno-popravnom zavodu.

– Nama je obavezno da u okviru službe za tretman imamo psihologe, defektologe, andragoge, vrlo kvalifikovano osoblje. Ovo je hijerarhijski fantastično uređena mala zajednica koja u cilju ima poboljšanje kvaliteta života osuđenica i njihovog pripremanja za život koji vode u zatvoru, ali i onaj koji ih čeka kada izađu napolje, zaključila je Vučićevićeva.

Velikodušnost i briga države prema osuđenicama-novim majka je na zavidnom nivou. Ne smemo da idemo tako daleko i kažemo da su neke povratnice, povratnice s namerom – a da je ta namera, ni manje ni više, povratak u zatvor koji im obezbeđuje sve – ali možemo da kažemo da je humanost ove institucije prema osuđenicama-majkama, bez obzira na zločin koji su počinile, izuzetna.