Vekna pre prodavnice prođe sigurno kroz ruke 15 ljudi, a u maloprodaji bar još petoro, kaže pekar Zoran Grubanoski.
Prvi dodir s hlebom koji će se naći na našem stolu ima ratar. Drugi je radnik koji je žanje, a treći je tovari na kamion za put do silosa.
Slede radnici koji skladište žito. Peti je mlinar koji melje žito, njegov kolega ga pakuje u džakove, a tu je i radnik koji ih utovara za prevoz do pekare. Tamo se broj ljudi koji dodirnu hleb poveća na 15.
– Istovarivač stavlja brašno na plastične palete, odakle ih uzima pekar zadužen da ga proseje i umesi hleb. Druga osoba radi na mašini delilici, a hleb onda stavljaju u tunelsku peć. U manjim sistemima proizvodnje postoji i elfer, čovek koji ubacuje hleb u peć i vadi ga, a još jedna osoba je zadužena za hlađenje. U većim sistemima najteži deo posla ima radnik na tzv. auspuhu koji pakuje hleb. Nakon toga, jedna osoba stavlja hleb u gajbe, a druga ih nosi do kamiona – objašnjava Grubanoski, potpredsednik Unije pekara Srbije.
Hleb se kombijima i kamionima prevozi do prodavnica, gde se povećava broj osoba koje su dotakle naš hleb.
Prvo ga pipkaju ratari, pa onda svi ostali…
Iz pekare nam dovoze hleb svojim kombijem. Njihovi radnici, obično dvojica, pretovaraju hleb iz njihove u naše korpe. Sami ostave hleb u poseban kontejner ispred prodavnice. Spakovan je u prljave plastične gajbe, a sve stoji otvoreno. Druga pekara isporučuje hleb u nešto boljim uslovima, bar ga napola pokriju kesama – kaže prodavačica iz jedne beogradske radnje.
Iz kontejnera radnik prenosi hleb na drvenu policu i stavlja ga u kese ako ih je proizvođač poslao. Kupci sami uzimaju hleb ili ih uslužuje prodavac. Dvadeseti u nizu koji dotakne naš hleb je kasir.
Hleb je u velikim prodavnicama uglavnom napola prekriven kesama
– Svesni smo da higijena nije zadovoljavajuća, ali se, nažalost, tako radi u većini prodavnica. Mi i naplaćujemo i pakujemo hleb, a u međuvremenu sečemo i suhomesnate proizvode. Peremo ruke nekad na pola sata, a nekad ne stignemo ni dva sata – priča naša sagovornica.
Grubanoski dodaje da je nešto drugačije kod porodičnih zanatskih radnji, koje vode bitku na tržištu.
Higijena definitivno nije na zavidnom nivou
– Svaki član porodice radi više poslova. Dok jedan član mesi, peče i vadi hleb, drugi rukavicama uslužuje mušterije i naplaćuje – kaže on.
Pekari moraju da dezinfikuju ruke i nose rukavice, ali stroga higijena prestaje kad hleb pošalju na put do kupaca.
Put hleba
– Ratar koji poseje pšenicu
– Radnik koji je žanje
– Radnik koji je tovari na kamion
– Radnik koji je skladišti u silos
– Zaposleni koji je skladišti u mlinu
– Mlinar koji melje pšenicu
– Mlinar koji pakuje brašno
– Radnik koji utovara brašno na kamion do pekare
– Radnik koji istovara brašno u pekari
– Pekar koji prosejava brašno
– Pekar koji mesi hleb
– Pekar na delilici
– Pekar koji ubacuje hleb u peć i vadi ga
– Pekar koji hladi hleb
– Pekar koji pakuje hleb
– Pekar koji ga stavlja u gajbe
– Utovarivač hlebova u kamion
– Prodavac koji donosi hleb iz magacina
– Prodavac koji stavlja hleb na police
– Kasirka
VIDEO > Ciklotron o “pipačima hleba”:
Komentari (0)