Građani Evropske unije zadovoljni su životom, pri čemu su oni iz nordijskih zemalja, kao i iz Zapadne i Južne Evrope, zadovoljniji od žitelja baltičkih zemalja, Srednje Evrope i – Balkana.
Na skali od 1 (veoma nezadovoljni) do 10 (veoma zadovoljni) Evropljani zadovoljstvo životom uopšte ocenjuju sa 7,1 u proseku, pokazaje zvanična statistika percepcije kvaliteta života u EU, objavljena povodom današnjeg Međunarodnog dana sreće.
Životom su u EU najzadovoljniji stanovnici nordijskih zemalja, kao i Luksemburga, Holandije i Austrije, a najmanje su zadovoljni Bugari i Mađari, preneo je Euraktiv Srbija.
Evropljani zadovoljstvo ocenjuju sedmicom
Grci, Letonci, Estonci, Slovaci i Česi takođe nisu naročito zadovoljni životom. Međutim, osim u Bugarskoj i Mađarskoj, i ne tako zadovoljni građani, u proseku životu ipak daju ocenu iznad 6.
Na zadovoljstvo životom utiču i prihodi, pa su oni s najvišim primanjima zadovoljniji od onih sa nižim, ali su ljudi s najnižim prihodima skloniji da budu zadovoljni nego nezadovoljni svojim životom.
Značajnu ulogu imaju i drugi, demografski i socio-ekonomski faktori, poput starosti, stručne spreme, vrste domaćinstva i zaposlenosti. Statistika pokazuje da su sredovečni ljudi mnogo manje zadovoljni životom od mladih i starih – osim u istočnoevropskim zemljama.
S druge strane, stručna sprema pozitivno deluje na zadovoljstvo životom, kao i život u paru sa ili bez dece.
Podaci potvrđuju da ljudi s nižim obrazovanjem zadovoljstvo životom ocenjuju nižom ocenom – sa 6,8 u proseku, a oni sa visokoškolskim višom – sa 7,5. Po tipu domaćinstva, u jednočlanim je prosek zadovoljstva životom dobio ocenu 6,9, kod parova 7,4, a kod samohranih roditelja 6,3.
Kako je preneo Euraktiv Srbija, najmanje zadovoljni životom su, očekivano, nezaposleni ili ljudi nesposobni za rad.
Očekivani životni vek Evropljana raste
Indikator ukupnog zadovoljstva životom je i osećaj svrhe koji se meri procentom anketiranih Evropljana koji su saglasni ili ne sa konstatacijom “Generalno osećam da je ono što radim u životu vredno”.
S tom konstatacijom najviše su saglasni u nordijskim zemljama koje imaju i najviši nivo zadovoljstva životom uopšte. Tako se u tim zemljama sa tom konstatacijom slaže više od 90 odsto ispitanika, a prosek EU je 78,5.
Statistike potvrđuju i da očekivani životni vek u EU raste, tako da je sada iznad 80 godina, dok Italijani, Španci i Francuzi žive u proseku duže od ostalih Evropljana (82.8, 82.6 i 82.3 godine).
Komentari (0)