Među dečjim bolestima epilepsija zauzima posebno mesto. U zavisnosti od uzroka zbog kojih se javlja i perioda života deteta u kome se javlja, postoji čitava lepeza različitih oblika ove bolesti. Iako statistika pokazuje da na globalnom planu 0,5 odsto dece ima neki oblik epilepsije, stručnjaci smatraju da je u poređenju sa dijabetesom i drugim hroničnim bolestima, ovo prilično česta bolest.
Šta je epilepsija i kako nastaje, objašnjava pedijatar epileptolog profesor dr Milena Đurić, iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta:
– Epilepsija predstavlja prolazni poremećaj neuroloških i psihičkih funkcija ispoljenih u vidu napada, koji mogu različito da traju. Od nekoliko sekundi do nekoliko sati. U zavisnosti od toga gde se napad ispoljava, epilepsije se dele na generalizovane i fokalne, odnosno žarišne. Kod generalizovanih, napadom je zahvaćeno celo telo, a kod žarišnih deo ili polovina tela.
Epilepsija može da se pojavi još u najranijem detinjstvu. Većina su poligenske, što znači da je za njihovo javljanje odgovorno više gena, mada može biti i monogamsko oboljenje, koje zavisi samo od jednog gena.
Na pitanje šta još određuje epilepsiju, naša sagovornica kaže:
– Priroda bolesti. U tom smislu, one mogu biti benigne, kada se postavlja pitanje da li uopšte da se leče. Ove epilepsije imaju dobru prognozu i spontano prolaze. Za razliku od njih, refraktorne, odnosno katastrofalne epilepsije su mnogo ozbiljnije, jer su otporne na lečenje antiepilepticima. Za njih postoji nekoliko metoda lečenja, mada se primenjuje najčešće ketogena dijeta. Leče se veoma dugo, jer deca mogu da imaju česte napade. Dete se smatra izlečenim kada uzima lekove još tri godine od poslednjeg napada. Praktično, terapija se ukida ako kod deteta tri godine nema napada.
Postoje i epilepsije koje odgovaraju na terapiju, nezavisno od različitosti uzroka koji su doveli do pojave bolesti. Kod ovih epilepsija procenat izlečenja kreće se oko 70 odsto. Nažalost, trećina mališana ostaje da se trajno leči, jer napadi ne prestaju. Ipak, veliki broj epilepsija može uspešno da se drži pod kontrolom, što znači da takva deca mogu da žive uobičajenim životom. Mogu da se bave i sportom, samo ne rizičnim, kao što su skijanje, paraglajding, vaterpolo, hokej…
NA BOK
Epileptični napad se ispoljava trzajima polovine lica i tela, ali i delimičnim ili kompletnim gubitkom svesti sa trzajima ruku i nogu. Važno je da u prvom napadu koji roditelji vide, dete stave na desni bok, otvore prozor i raskomote ga. Ako napad ne prestane posle dva do tri minuta, koliko najčešće traje, obavezno treba da pozovu lekara ili hitnu pomoć.
UZNEMIRENOST
Deca obolela od epilepsije reaguju na niz uznemiravajućih faktora iz spoljašnje sredine. U tom smislu treba da izbegavaju sunce, tople prostorije i treperava svetla. Pred računarom treba da se zadržavaju najduže pola sata. Adolescenti obavezno treba da se uzdržavaju od alkoholnih pića, a svi zajedno treba da unose dovoljno tečnosti.
Komentari (0)