Nepotrebnu paniku izazvala je vest da se u okruženju pojavila lepra, navodi epidemiolog Zoran Radovanović, i dodaje da je u pitanju bolest koja se registruje svake godine u svetu, i to 200.000 novih slučajeva, i više.
“To nija ona strašna bolest iz daleke prošlosti. To je sada malo zarazna bolest, teško se prenosi, nije više akutna. Zaraznost je veoma mala, pa je šansa da se čovek zarazi minimalna. Nije dovoljno da se sedi za istim stolom sa bolesnikom. Potrebno je da se s njim boravi u istom domaćinstvu mesecima, čak i godinama. Dakle, potreban je dugotrajan blizak kontakt da bi došlo do prenosa”, kaže profesor Radovanović, a prenosi N1.
Kako objašnjava profesor, bolest se prenosi sekretom iz nosa i ždrela obolelih.
“To je dominantan put prenosa – kijanjem, kašljanjem, ali nije dovoljan jednokratni kontakt, već mora da bude u pitanju dugotrajno ponavljano izlaganje uzročniku”, kaže sagovornik N1 i dodaje da čak i pod tim uslovima daleko najveći broj ljudi, smatra se 95 odsto, neće da se zarazi.
Kako navodi nije se toliko promenio mikroorganizam, koliko smo se promenili mi – higijenski uslovi, kontakt sa prljavštinom, sa izlučevinama drugih ljudi je manji.
“Otpornost nam je veća, delimično zahvaljujući vakcinaciji protiv tuberkuloze“, rekao je on i objasnio da to nije ista bolest ali je ista porodica uzročnika – mikobakterije. Tako da BCG (Bacillus Calmette-Guérin) vakcina delimično štiti i od lepre.
Epidemiolog dodaje da se danas lepra efikasno leči, i da čim počne terapija bolesnik prestaje da bude zarazan. Lečenje je dugogodišnji proces da bi se pacijent izlečio.
“U Sarajevu je postojao leprozorijum – bolnica za leprozne, ali je ukinut 1960. godine, a 10 godina pre ukidanje je bio praktično prazan”, podseća profesor.
Desi se da čovek oboli, na primer moreplovac, turista, neko ko je godinama proveo u tropima, kaže profesor i to najčešće bude neko ko je živeo na socijalnom dnu.
“Mi imamo povremeno te situacije i one će se dešavati, kao što je to slučaj sa Hrvatskom i Rumunijom. Zaraženi leprom su došli iz endemskog područja i oni bolest mogu da prepoznaju bolje nego mi”, smatra on.
Postoje dve vrste lepre
Kako profesor objašnjava javljaju se bezbolne promene na koži. Postoje dve vrste lepre i od toga, koja je u pitanju, zavisi da li će mrlje na koži biti hiperpigmentisane ili hipopigmentisane – boja kože postaje ili tamnija ili svetlija. Takođe se javljaju bezbolni čvorići, i gubi se osetljivost, pa tako može da dođe do povreda – jer nemate osećaj za bol. Te povrede mogu da dovedu do infekcija, a sve kasnije do amputacija.
Kako profesor kaže, inkubacija traje dugo, od tri do deset godina, a proces zaražavanja traje mesecima, češće godinama.
Izvor: N1
Komentari (0)