Na samom početku emocionalnog razvoja deteta javljaju se spontane emocionalne reakcije koje su nasleđeni mehanizmi reagovanja. Kasnije, kroz razvoj osoba postaje i ostaje vrlo važna u detetovom životu i kroz nju dete uči o ljudima i svetu te postaje sposobno uredno razvijati svoje emocije i adekvatne reakcije na njih. Kada prvi puta ugledate svoje dete, preplavi vas bujica osećaja. Od tog trenutka pa ubuduće vaš život trajno je obojen snažnim emocijama u odnosu na vaše dete.
Kako i kada oseća vaše dete?
U samom početku emocionalnog razvoja deteta javljaju se spontane emocionalne reakcije koje su nasleđeni mehanizmi reagovanja. Njima dete privlači pažnju na svoje životno važne osnovne potrebe i pokazuje da li mu je prijatno ili neprijatno. Pozitivno emocionalno stanje dete izražava se smehom, gugutanjem, a mrštenjem i izrazom gađenja izražava negativno emotivno stanje. Već u tom vrlo ranom razdoblju razvoja stvara se interakcija deteta s njegovom okolinom. Ono je u stanju da reaguje na ton kojim mu se obraća odrasla osoba (nežan glas stvara prijatno osećanje, grub glas dovodi do plača). Dete upoznaje roditelje i druge ljude, uspostavlja kontakt s osobom koja zadovoljava njegove potrebe, koja ga umiruje, gleda, sluša. Kasnije, kroz razvoj ta osoba postaje i ostaje vrlo važna u detetovom životu i kroz nju dete uči o ljudima i svetu te postaje sposobno uredno razvijati svoje emocije i adekvatne reakcije na njih. Kako su reakcije na emocije nedeljive od samih emocija govorimo o socio-emocionalnom razvoju deteta koji se kroz sledeće mesece odvija kroz razvojne faze u koje karakteriziraju određena, uvek ista, ponašanja.
Od tri do šest meseci
U igri s detetom javlja se “socijalni smešak”. Na taj način dete daje do znanja da uživa u socijalnom kontaktu s poznatim osobama. Smeška se i vlastitom odrazu u ogledalu te se spontano smeje u prijatnim situacijama. Plačem reaguje na nezadovoljstvo ili na pojavu nepoznate osobe. Sposobno počinje da reaguje na svoje ime. U tom uzrastu može da prepozna osnovna emicionalna stanja majke. Do kraja šestog meseca života dete izražava sve četiri emocije (ljutnja, strah, radost i tuga).
Od šest do devet meseci
Dete sada povezuje ton glasa i izraz lica za razumevanjem osnovnog emocionalnog stanja odrasle osobe. Svesno traži podatke o emocionalnom stanju majke, kao podlogu za vlastito ponašanje i vlastite emocionalne reakcije.
Od devet do 12 meseci
Dete je duboko vezano uz jednu osobu iz svoje okoline (najčešće majku) te plače ako ta osoba napusti prostoriju. Stidljivo je i rezervisano prema nepoznatim osobama. Uživa u igrama imitacije (imitira aktivnosti, zvukove i gestove).
Od prve do druge godine
Svesno je da se razlikuje od drugih ljudi, doživljava sebe kao individuu. Želi biti samostalno te pokazuje ponos i zadovoljstvo novim postignućima. U ovom periodu počinje pružati otpor. Veseli se društvu druge dece iako još nema zajedničke socijalne igre.
Od dve do tri godine
Razume da je dečak ili devojčica. Svesno je svojih i tuđih emocija. Ima promene raspoloženja te se stidi ako ga neko uhvati da radi nešto što ne bi smeo. Ipak, često istraje u svojim prohtevima i ne sluša odrasle (ispituje njihove reakcije). Samog sebe karakteriše kao dobru, nevaljalu, lepu osobu… Posmatra ili se igra manjoj grupi dece (do troje ) gde učestvuje u jednostavnim grupnim aktivnostima kao što su pljeskanje ili pevanje. U igri s odraslom osobom rado deli uloge (ti budi mama, ja ću biti tata i sl.). Posesivno je u odnosu na sopstvene stvari za koje se bori te ponekad agresivno reaguje prema vršnjacima i odraslima.
Od tri do četiri godine
Sebe doživljava kao kompletnu ličnost s telom, mislima i osećanjima. Samostalnije je. Samostalno pere ruke i na opomenu briše nos. Kraće vreme može biti odvojeno od roditelja. Voli igru s drugom decom. U igri ponekad i sarađuje s drugom decom. Tada deli igračke ako to neko zamoli. oli igre s jednostavnim pravilima. Vrlo je inventivno u igri te često ta pravila menja. Ima bujnu maštu koju ponekad ne razlikuje od stvarnosti. Zamišlja da su mnoge nepoznate slike čudovišta. U igri glumi kompleksnije aktivnosti (servira imaginarne kolače). Pronalazi rešenja za konflikte. Pokušava se nagoditi (“daću ti ovu igračku ako ti meni daš ovu”).
Od četvrte do pete godine
Želi biti poput svojih prijatelja i stoga pokušava udovoljiti svojima vršnjacima. Uglavnom prihvata pravila, ali nerado gubi. Rado peva, pleše i glumi. Samostalnije je i samo odlazi do komšije u zgradi. Razlikuje maštu od stvarnosti. Ponekad je vrlo zahtevno, a nekad vrlo kooperativno. Počinje razumeti moral (je li nešto fer, dobro ili loše). Upoređuje se s drugima. Razvija prijateljstva. Uključuje se u imaginarnu igru s drugom decom (igra se ”kuće” ili “presvlačenja”). Igra sve više liči stvarnim događajima u kojima se vežbaju i razne emotivne reakcije primerene raznim situacijama. Iz ovog se vidi da je emotivni razvoj važan segment dečjeg života. Na roditeljima je “samo” da dozvole detetu emocionalni rast. Dopustite mu da se raduje, tuguje, bude ljuto, zadovoljno… baš onda kada se ono tako i oseća.
Komentari (0)