Sve je više dece sa prekomernom težinom i gojaznošću, što povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema poput dijabetesa i visokog pritiska.
Stručnjaci upozoravaju i na negativne emocionalne posledice savremenog načina života, uključujući usamljenost i manjak socijalne interakcije. Kao ključna rešenja ističu se veća fizička aktivnost, uloga porodice, psihološka podrška i dosledno sprovođenje fizičkog vaspitanja u školama.
Dok je 2018. godine još 28 odsto dece bilo fizički aktivno svakodnevno, 2022. je taj procenat pao na svega 13 odsto, prema istraživanju Instituta Batut, koje se radi svake četiri godine po jedinstvenoj međunarodnoj metodologiji, piše RTS.
Dok fizička aktivnost pada, vreme pred ekranima raste. Vikendom, čak 85 odsto dece provodilo je više od dva sata na društvenim mrežama. Četiri godine pre toga, 2018. bilo ih je 60 odsto.
Procenat dece sa prekomernom težinom i gojaznošću porastao je sa 21 na 26 odsto. Ovo nije samo estetski problem, to je rizik za dijabetes, povišen pritisak i ozbiljne zdravstvene probleme u odraslom dobu.
„Ovo je tendencija savremenog društva, vremena u kom živimo i globalnog poretka. Podaci prikupljeni na nacionalnom nivou uklapaju se i u evropske i svetske tendencije“, kaže za RTS Olivera Ninković sa Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Sa njom se slaže i Snežana Rsovac sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj koja navodi podatak da jednom do tri puta nedeljno se susreću sa pojavom dijabetesa kod dece mlađe od sedam godina.
„Gojaznost kod dece, osim fizičkih i estetskih problema, fantastična je za inflamatorne procese u organizmu koji izazivaju čitav niz daljih posledica. Osim toga, i incidenca astme je u porastu“, navodi Snežana Rsovac.
Prema njenim rečima, primetne su velike razlike između današnje i dece pre nekoliko decenija.
„Moderna tehnologija ih jeste unapredila, drugačije sagledavaju svet, brže razmišljaju i reaguju na neke stvari, dok ih je za neke druge životne aspekte potpuno umrtvila. Provođenje vremena na uređajima i skrolovanje kroz sadržaj koji ih zanima bez bavljenja fizičkom aktivnošću, tera roditelje da posle troše vreme i novac da ih vode na treninge. Ranije je bilo potpuno normalno da se deca igraju napolju, skaču, trče, nije bilo toliko gojazne dece i potpuno je drugačije bilo vreme“, navodi Rsovac.
To vreme se ne može vratiti, ali, kako kaže, može se insistirati da se barem fizičko vaspitanje u školama obavezno sprovodi i ne izbegava.
Sa druge strane, tu je i emocionalna komponenta na koju utiče savremeno doba.
„Mladi se, paradoksalno, osećaju usamljenije nego generacije koje su živela u analognom svetu. Nestaje im kontakt, dodir, živi razgovor. Homo sapijens je biće odnosa i interakcije, a ne tipkanja, skrolovanja i svega onoga što savremeno doba nosi“, ističe Olivera Ninković.
U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, lekari pažljivo pristupaju problemima sa kojima se današnja deca suočavaju.
„Uvek savetujemo psihološku potporu. Psiholozi često brže dopru do mališana, ali i do roditelja. Rešavanje problema kod dece zahteva promenu prioriteta u porodici i načina na koji se odvija svakodnevni život“, kaže Snežana Rsovac.
Zbog toga se ne kaže za džabe da je porodica osnovna ćelija društva.
„Deca iz funkcionalnih porodica, koje gaje zdrave navike, imaju dobre šanse da odrastu u funkcionalne i zdrave odrasle ljude“, dodaje Olivera Ninković.
Izvor: N1
Komentari (0)