Foto:

Ekcem kod dece

Izvor: Bebac.com

Ekcem je upalna bolest kože. To je jedna od najčešćih i najneprijatnijih bolesti kože koja se može javiti u dečjem uzrastu. Remeti kvalitet života deteta, ali i roditelja.

 

Koža kod ekcema je crvena, suva, hrapava i često svrbi, a mogu se javiti plikovi iz kojih curi tečnost. U kasnijoj fazi bolesti mogu nastati kraste, bolne pukotine i narušavanje integriteta kože jer se deca češu i tako dolazi do stvaranja povreda. Zbog narušenog integriteta kože, poremećena je njena osnovna zaštitna uloga, pa lako dolazi do infekcije koja se može proširiti i na dublje slojeve kože. Upravo infekcija i jeste najčešća komplikacija ekcema kod dece. Postoje periodi mirne faze bolesti (takozvana „remisija”) kada dolazi do povlačenja kožnih promena, ali i period egzacerebracije odnosno pogoršanja.

 

Piše: dr sci. med. Nevena Jovičić

 

Dva najčešća tipa ekcema – atopijski i neatopijski

 

Atopijski ekcem predstavlja upalu kože praćenu intenzivnim svrabom, crvenilom, suvoćom, plikovima. To je najčešći oblik ekcema kod dece. Pod atopijom se podrazumeva nasledna sklonost ka burnijem reagovanju na različite stimuluse iz spoljašnje sredine.  Često se u porodičnoj anamnezi kod ove dece dobija podatak o prisustvu neke od alergijskih bolesti. Atopijski ekcem najčešće počinje u ranom detinjstvu,  još u periodu odojčeta.  Beba sa ekcemom je sklona plakanju, a prisutne su zapaljenske promene u području kože lica, vrata, prevojima ekstremiteta i preponama. Prevalencija atopijskog ekcema se razlikuje od zemlje do zemlje. Procenjuje se da je u Kini i Iranu to manje od 2% , ali čak 20% u Evropi, Australiji i SAD.

 

Smatra se da bebe na rođenju imaju sterilna creva, bez prisustva bakterija. Posle rođenja tokom vremena stotine bakterija naseljava intestinalni trakt. Smatra se da sastav crevne flore zavisi od vrste porođaja (prirodni vaginalni ili carski rez), načina ishrane (dojenje ili adaptirana prehrana), gestacijske dobi na rođenju, primene antibiotika u ranoj fazi života, okoline i majčinih navika u ishrani tokom trudnoće i dojenja. Faktori životne sredine tokom ranog detinjstva takođe mogu da utiču na razvoj imunološkog sistema i kasniji rizik od nastanka alergijskih bolesti. Takozvana „higijenska hipoteza” sugeriše da odsustvo uobičajenih infekcija za dečiji uzrast, a u fazi razvoja imunološkog sistema, dovodi do većeg rizika za kasniji razvoj atopijskih bolesti i astme. Pored toga, nedostatak raznolikosti u sasatavu crevne flore novorođenčeta je povezan sa kasnijim povećanim rizikom od nastanka alergijskih bolesti. 

 

Lečenje ekcema zahteva upornost i strpljenje

 

Ukoliko je poznat uzrok ekcema neophodno je izbegavanje takozvanih ”okidača”. Savetuje se korišćenje emolijentnih (hidratantnih) krema i losiona za negu kože, ograničeno vreme kupanja i korišćenje uljanih kupki. U fazi pogoršanja bolesti primenjuju se, prema savetu lekara, kreme koje imaju za cilj da smanje zapaljenje kože (tzv. topikalni kortikosteroidi). Teži oblici bolesti zahtevaju primenu imunosupresiva, koji se daju isključivo uz konsultaciju sa lekarom. U slučaju infekcije primenjuju se antibiotici, a pomoć pružaju i antihistaminici koji ublažvaju svrab.

 

 

Rana suplementacija  sa specifičnim probiotskim sojevima od kojih je najviše klinički ispitivan, a samim tim i dokazan, Lactobacilus rhamnosus (LGG), može biti jedan od potencijalnih mehanizama za uspostavljane ravnoteže u mikrobioti creva, pa samim tim i delovanje na uzrok nastanka atopije. Zbog toga je poslednjih godina sve veće interesavanje za efekat probiotika u lečenju ekcema. Dokazi podržavaju upotrebu probiotika pre svega LGG (u dozi od 10 milijardi bakterijskih kolonija dnevno) za lečenje atopijskog ekcema, kao i prenatalnu primenu (tokom trudnoće majke) u prevenciji bolesti. Suplementacija majki sa LGG, pre svega tokom trećeg tromesečja korisna je za naseljavanje majčinog gastrointestinalnog i genitourinarnog trakta dobrim probiotskim bakterijama, jer je kasnija mikroflora novorođenčeta povezana sa karakteristikama vaginalne i crevne flore majke.

 

Ključne stvari kojih se treba pridržavati u životu deteta sa ekcemom su:

  • izbegavanje hrane koja je dokazana kao alergen (jaja, mleko, kirikiki…)
  • izbegavanje slatkiša,
  • izbegavanje hrane sa pojačivačima ukusa i aditivima. 
  • savetuje se i što manje  hemijski obrađene hrane,
  • što više prirodnih namirnica, voća i povrća

 

Važno je pridržavati se režima nege kože, a to je korišćenje uljanih kupki uz ograničenu dužinu kupanja ili tuširanja, svakodnevno korišćenje emolijentnih krema i losiona.

 

Uvodjenjem probiotika u ishranu već od prvog dana života nadoknadjuje dobre bakterije i tako smanjuje učestalost pojave ekcema.  Ekcem treba prihvatiti kao deo života. Imati ekcem znači da moramo više nego drugi da pazimo na ishranu, negu kože i način života.  Ovakav zdrav pristup životu sigurno donosi dobre rezltate. Naučite i vašu decu tome. 

 

piše: dr sci. med. Nevena Jovičić

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Ekcem je upalna bolest kože. To je jedna od najčešćih i najneprijatnijih bolesti kože koja se može javiti u dečjem uzrastu. Remeti kvalitet života deteta, ali i roditelja.

 

Koža kod ekcema je crvena, suva, hrapava i često svrbi, a mogu se javiti plikovi iz kojih curi tečnost. U kasnijoj fazi bolesti mogu nastati kraste, bolne pukotine i narušavanje integriteta kože jer se deca češu i tako dolazi do stvaranja povreda. Zbog narušenog integriteta kože, poremećena je njena osnovna zaštitna uloga, pa lako dolazi do infekcije koja se može proširiti i na dublje slojeve kože. Upravo infekcija i jeste najčešća komplikacija ekcema kod dece. Postoje periodi mirne faze bolesti (takozvana „remisija”) kada dolazi do povlačenja kožnih promena, ali i period egzacerebracije odnosno pogoršanja.

 

Piše: dr sci. med. Nevena Jovičić

 

Dva najčešća tipa ekcema – atopijski i neatopijski

 

Atopijski ekcem predstavlja upalu kože praćenu intenzivnim svrabom, crvenilom, suvoćom, plikovima. To je najčešći oblik ekcema kod dece. Pod atopijom se podrazumeva nasledna sklonost ka burnijem reagovanju na različite stimuluse iz spoljašnje sredine.  Često se u porodičnoj anamnezi kod ove dece dobija podatak o prisustvu neke od alergijskih bolesti. Atopijski ekcem najčešće počinje u ranom detinjstvu,  još u periodu odojčeta.  Beba sa ekcemom je sklona plakanju, a prisutne su zapaljenske promene u području kože lica, vrata, prevojima ekstremiteta i preponama. Prevalencija atopijskog ekcema se razlikuje od zemlje do zemlje. Procenjuje se da je u Kini i Iranu to manje od 2% , ali čak 20% u Evropi, Australiji i SAD.

 

Smatra se da bebe na rođenju imaju sterilna creva, bez prisustva bakterija. Posle rođenja tokom vremena stotine bakterija naseljava intestinalni trakt. Smatra se da sastav crevne flore zavisi od vrste porođaja (prirodni vaginalni ili carski rez), načina ishrane (dojenje ili adaptirana prehrana), gestacijske dobi na rođenju, primene antibiotika u ranoj fazi života, okoline i majčinih navika u ishrani tokom trudnoće i dojenja. Faktori životne sredine tokom ranog detinjstva takođe mogu da utiču na razvoj imunološkog sistema i kasniji rizik od nastanka alergijskih bolesti. Takozvana „higijenska hipoteza” sugeriše da odsustvo uobičajenih infekcija za dečiji uzrast, a u fazi razvoja imunološkog sistema, dovodi do većeg rizika za kasniji razvoj atopijskih bolesti i astme. Pored toga, nedostatak raznolikosti u sasatavu crevne flore novorođenčeta je povezan sa kasnijim povećanim rizikom od nastanka alergijskih bolesti. 

 

Lečenje ekcema zahteva upornost i strpljenje

 

Ukoliko je poznat uzrok ekcema neophodno je izbegavanje takozvanih ”okidača”. Savetuje se korišćenje emolijentnih (hidratantnih) krema i losiona za negu kože, ograničeno vreme kupanja i korišćenje uljanih kupki. U fazi pogoršanja bolesti primenjuju se, prema savetu lekara, kreme koje imaju za cilj da smanje zapaljenje kože (tzv. topikalni kortikosteroidi). Teži oblici bolesti zahtevaju primenu imunosupresiva, koji se daju isključivo uz konsultaciju sa lekarom. U slučaju infekcije primenjuju se antibiotici, a pomoć pružaju i antihistaminici koji ublažvaju svrab.

 

 

Rana suplementacija  sa specifičnim probiotskim sojevima od kojih je najviše klinički ispitivan, a samim tim i dokazan, Lactobacilus rhamnosus (LGG), može biti jedan od potencijalnih mehanizama za uspostavljane ravnoteže u mikrobioti creva, pa samim tim i delovanje na uzrok nastanka atopije. Zbog toga je poslednjih godina sve veće interesavanje za efekat probiotika u lečenju ekcema. Dokazi podržavaju upotrebu probiotika pre svega LGG (u dozi od 10 milijardi bakterijskih kolonija dnevno) za lečenje atopijskog ekcema, kao i prenatalnu primenu (tokom trudnoće majke) u prevenciji bolesti. Suplementacija majki sa LGG, pre svega tokom trećeg tromesečja korisna je za naseljavanje majčinog gastrointestinalnog i genitourinarnog trakta dobrim probiotskim bakterijama, jer je kasnija mikroflora novorođenčeta povezana sa karakteristikama vaginalne i crevne flore majke.

 

Ključne stvari kojih se treba pridržavati u životu deteta sa ekcemom su:

  • izbegavanje hrane koja je dokazana kao alergen (jaja, mleko, kirikiki…)
  • izbegavanje slatkiša,
  • izbegavanje hrane sa pojačivačima ukusa i aditivima. 
  • savetuje se i što manje  hemijski obrađene hrane,
  • što više prirodnih namirnica, voća i povrća

 

Važno je pridržavati se režima nege kože, a to je korišćenje uljanih kupki uz ograničenu dužinu kupanja ili tuširanja, svakodnevno korišćenje emolijentnih krema i losiona.

 

Uvodjenjem probiotika u ishranu već od prvog dana života nadoknadjuje dobre bakterije i tako smanjuje učestalost pojave ekcema.  Ekcem treba prihvatiti kao deo života. Imati ekcem znači da moramo više nego drugi da pazimo na ishranu, negu kože i način života.  Ovakav zdrav pristup životu sigurno donosi dobre rezltate. Naučite i vašu decu tome. 

 

piše: dr sci. med. Nevena Jovičić

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije