Tog dana je Generalna skupština UN usvojila treći po redu Fakultativni protokol, uz Konvenciju o pravima deteta, koji se odnosi na proceduru podnošenja predstavki Komitetu za prava deteta kao nadzornom telu za sprovođenje Konvencije o pravima deteta.
 Usvajanjem ovog Protokola međunarodna zajednica je nedvosmisleno postavila prava deteta u ravan sa svim ostalim ljudskim pravima  |
Time je okončan proces započet 2006. godine u kojem je jedan broj država, ugovornica Konvencije, pokrenuo ovu inicijativu. U procesu izrade je aktivno participaralo preko 80 međunarodnih i nacionalnih NVO. Usvajanjem ovog Protokola međunarodna zajednica je nedvosmisleno postavila prava deteta u ravan sa svim ostalim ljudskim pravima i priznala da i deca imaju pravo da podnesu predstavku međunarodnom telu, kao i odrasli.
Deca koja su žrtve zlostavljanja i kršenja prava sada će biti u mogućnosti da podnesu predstavku Komitetu za prava deteta UN, ukoliko takvu zaštitu nisu uspeli da ostvare u svojim državama. Takođe, Protokol dozvoljava i pojedinim državama da podnesu informacije o teškim i sistematskim kršenjima prava deteta u nekoj zemlji, ukoliko takvim informacijama raspolažu.
Tokom procesa rada na Protokolu bilo je onih koji su smatrali da je efikasnije da se Komitet za prava deteta usredsredi na zahteve državama da na nacionalnom nivou uspostave delotvorne žalbene mehanizme. Međutim, već sama preambula Protokola ohrabruje i podstiče države da uspostave i unaprede efikasne mehanizme zaštite prava deteta na nacionalnom nivou.
Treba reći da Protokol reafirmiše položaj deteta kao subjekta prava i osobe sa dostojanstvom i razvojnim potencijalima. Pritužbe će moći da podnosu pojedinci ili grupe ili neko treći u ime pojedinca ili grupe dokazujući da je žrtva kršenja nekog od prava iz Konvencije o pravima deteta ili opcionih protokola o deci u oružanim sukobima i o prodaji dece, dečjoj prostituciji i pornografiji. Anonimne pritužbe neće se uzimati u razmatranje, ukoliko nisu predate u pisanoj formi i ukoliko nisu iscrpljena raspoloživa pravna sredstva na nacionalnom nivou, izuzev ako su ta raspoloživa sredstva nerazumno duga ili neće biti efikasna. Ovo je posebno važno za sve potencijalne slučajeve seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja, pošto u takvim situacijama efektivni pravni lekovi, po pravilu, ili predugo traju ili su potpuno neefikasni i nedovoljni.
Komitet će usvojiti posebna pravila za vođenje postupka, koji će po slovu Protokola morati da budu prilagođeni deci (čild sensitive). Veoma je važna sledeća odredba koja garantuje da će buduća pravila rada Komiteta obavezno morati da sadrže garancije za sprečavanje manipulacije detetom od strane onoga ko u ime deteta podnosi predstavku, kao i mogućnost Komiteta da odbije da razmatra podnet predlog ako smatra da nije u saglasnosti sa najboljim interesima deteta. Takođe, identitet podnosilaca neće biti otkriven državi protiv koje je podneta predstavka, izuzev ako podnosioci pristanu na to.
Protokol predviđa i prijateljsko rešavanje problema sa državom protiv koje je predstavka podneta, tako što će joj Komitet za prava deteta ponuditi svoje dobre usluge u prevazilaženju nastalih problema. Kada bude razmatrao predstavke, održavaće zatvorene sednice, svoje preporuke će dostavljati državi na koju se pitanje odnosi, a država će biti dužna da Komitetu podnese pisani odgovor o preduzetim merama i/ili merama koje namerava da preduzme.
Ukoliko Komitet dobije informacije o teškim ili sistematskim kršenjima prava deteta garantovanih Konvencijom ili opcionim protokolima, imaće mogućnost da sprovodi istragu, uključujući i posetu toj zemlji. Istraga će biti poverljiva, a saradnja države se očekuje u svim fazama istrage.
| Protokol će stupiti na snagu tri meseca pošto ga ratifikuje ili mu pristupi 10 država… |
Bitno je naglasiti da će Komitet za prava deteta imati ovlašćenje da razmatra samo one povrede koje je načinila neka od država ugovornica nakon stupanja na snagu Protokola, odnosno povrede koje su nastupile nakon što je konkretna država pristupila Protokolu, što znači da se Protokol neće moći da primenjuje retroaktivno za kršenja prava nastala u periodu pre nego što je Protokol stupio na snagu.
Dobra je vest da je 28. februara ove godine u Ženevi upriličeno svečano potpisivanje Protokola i da je među potpisnicima bilo i predstavnika Srbije. Sada nam predstoji proces ratifikacije, ali je činom potpisivanja naša zemlja potvrdila kontinuitet svog zalaganja za zaštitu prava deteta.
Tamara Lukšić Orlandić,
autorka je zamenica Zaštitnika građana za prava deteta
Pročitajte još:
Srbija potpisala novi Protokol UN o pravima deteta >>
Komentari (0)