Znanje dva ili više jezika je više nego korisno i poželjno. Pogotovo danas, u globalno povezanom svetu, gde je moć komunikacije i sporazumevanja veoma snažna i bitna. Međutim, bilingvalnost, odnosno dvojezičnost, prilično je kompleksna osobina – toga bi posebno trebalo da budu svesni roditelji koji žive u inostranstvu i tamo odgajaju svoju decu, odnosno, svi oni koji su u prilici da govore više jezika u porodici.
Ako se slažete, odmah bih prešla na konkretne primere. Jedno istraživanje iz Singapura pokazuje da bilingvalnim bebama mnogo brže nego ostalim bebama dosadi ista slika koja se ponavlja (tokom igranja kod kuće, tokom vežbica u jaslicama, i slično). Zašto? Zato što znatno brže obrađuju informacije i željne su novih ilustracija i ”izazova”. Ova želja za novim stvarima povezana je i sa višim koeficijentom inteligencije. Zanimljivo je da su rezultati isti, bez obzira na to koja dva jezika su testirana, tj. bilo da se radi o kombinaciji dva jezika iz evropske grupe jezika ili porodicama u kojima se govori jedan evropski i jedan azijski jezik.
Dvojezične bebe su radoznalije od onih koje govore samo jedan jezik
Iako ovo istraživanje uključuje samo bebe koje su bilingvalne od rođenja, jasno je da neurološki benefit donosi i sticanje dvojezičnosti kod dece i u kasnijim fazama odrastanja. Međutim, odgajanje bilingvalne bebe nije nimalo lako. To, pre svega, zahteva mnogo strpljenja i konstantno angažovanje, čak i kada oba roditelja, ili ostali članovi porodice, tečno govore različite jezike.
Kako odgajati bilingvalno dete?
Postoje dva glavna pristupa koja se koriste kada su bilingvalna deca u pitanju. Odabir metode koja će se koristiti zavisi od lingvističkih veština roditelja:
Jedan roditelj, jedan jezik
Ovo je odličan pristup, ukoliko roditelji imaju različit maternji jezik. Tada svako od njih može da razgovara sa detetom na svom jeziku. U ovakvim situacijama poželjan je dogovor oko toga koji jezik će se koristiti kada je cela porodica na okupu i na kom jeziku će roditelji razgovarati kada su zajedno sa detetom. Doslednost je ovde ključna, a deca vrlo brzo nauče koji jezik će da koriste sa tatom, a koji sa mamom. Ukoliko je jezik koji govore sa jednim roditeljem isti onaj koji čuju u okolini i u školi, onda će brže ovladati tim jezikom, prosto zbog činjenice što su njemu više izloženi. Takođe, korisno je da se deca igraju i druže sa decom koja govore jednim od ta dva jezika, kako bi bila u prilici da ga što više koriste i na taj način usavrše. Ukoliko postoji osoba koja brine o deci, a koja koristi neki od jezika kojim se govori u porodici, to je takođe dobar način da se mališani povežu sa ostalim ljudima iz svoje okoline.
Deca lako uče jezike ako im se pokaže pravi način
Jezik manjina kod kuće
Ovo je slučaj kada svi članovi porodice (bez obzira na njihov maternji jezik) koriste jedan jezik kod kuće. Van kuće, u vrtiću ili školi, deca počinju da uče jezik zajednice. Ovo može da bude teško za roditelje koji primećuju da su njihovi mališani kod kuće izuzetno pričljivi, dok u vrtiću ne progovaraju ni reč nekoliko meseci pokušavajući da ovladaju novim jezikom. Kao nastavnik stranog jezika susretala sam se sa dosta dece koja su u školi tek krenula da uče engleski, ali se malo njih dugo mučilo da provogori novi jezik. Brzo su savladavala sve izazove. Čak i ako nisu bila mnogo komunikativna, uspevala su da razgovaraju sa svojim vršnjacima i da se obrate kada im je nešto bilo potrebno.
Nijedna od ovih metoda nije savršena i ponekad je potrebno uložiti mnogo truda kako bi sve funkcionisalo kako treba. Ključ je da pronađete ono što zaista odgovara vama i vašoj porodici.
Deca jesu fleksibilna i lako se prilagođavaju novim jezicima, ali doslednost će vam pomoći da ostvarite što bolje rezultate, bez obzira na to koji metod da odaberete. Važno je da imate u vidu da ste vi, kao roditelj, taj koji u najvećoj meri oblikuje jezik vašeg deteta. Zato, ako niste dovoljno kompetentni da ih naučite da na pravi način govore neki jezik (maternji ili strani), ili nemate potrebnu sigurnost da to učinite, to će se verovatno odraziti na znanje jezika vaših mališana.
Oba pristupa zahtevaju da najmanje jedan roditelj kod kuće govori jezik koji se razlikuje od jezika zajednice. Spora asimilacija vas i vaše porodice u zajednicu ili zemlju u kojoj se govori određeni jezik, ili angažovanje dadilje koja sa detetom komunicira isključivo na jednom (često maternjem) jeziku (što može da potraje godinama), otežava postizanje prave dvojezičnosti. Međutim, ovo ne treba ljude da odvrati od pokušaja da sami steknu korisno znanje drugog jezika koje će preneti svojoj deci.
Mnogo je opcija koje vam u tome mogu pomoći:
– Neka deca što više razgovaraju sa bakama i dekama, ostalim članovima porodice ili sa decom vaših prijatelja – ovo najbolje funkcioniše kada se radi o osobi koja je često ili konstantno prisutna u porodičnom životu, tako da vi, kao roditelji, niste jedini koji ste uključeni u komunikaciju sa mališanom. Jedna od opcija je da pošaljete dete da se igra sa decom vaših prijatelja gde svi pričaju neki drugi jezik, ili da bake i deke koriste samo svoj maternji jezik kada provode vreme sa unukom.
Dadilje i članovi porodice vam mogu pomoći, ako govore druge jezike
– Bilingvalni vrtići, igraonice ili dadilje – Ovo je nešto skuplja opcija, mada je broj ovakvih objekata u stalnom porastu zbog sve više roditelja koji uviđaju benefite ranog učenja stranih jezika. Dok u većim gradovima postoji veliki izbor bilingvalnih vrtića, mnogi obični vrtići danas nude mogućnost da deca tokom nedelje uče neki strani jezik na zabavan i kreativan način.
– Učite jezik zajedno sa mališanima – Ako nemate osnovno znanje jezika, probajte da ga naučite zajedno kao porodica. Postoje ustanove koje drže časove odraslima i deci u isto vreme. Napravite podsetnike i okačite ih na različita mesta u kući kako ne biste zaboravili nove reči. Otiđite na odmor u zemlju čiji jezik učite i zajedno pokušajte da ga koristite najviše što možete. Ovo je pre svega dobro za malo stariju decu, koja jezik uče više na metodičan način, nego da se oslanjaju samo na asimilaciju
– Bilingvalne knjige i slični sadržaji – Čak i ako ne govorite tečno neki strani jezik, možete da pomognete svom detetu da razvije osnovno znanje tog jezika i proširi svoj vokabular. Bilingvalne knjige (uz koje ide audio CD, kako biste mogli da pravilno izgovarate reči) su odličan način za učenje novog jezika. Igrice, kao što su zmijice i merdevine koje koriste brojeve na stranom jeziku, takođe su odličan način da deca nauče kako se brojevi izgovaraju na tom jeziku, dok su pesmarice neizostavne kao prave riznice vokabulara.
Koji god pristup da odgovara vama i vašoj porodici, ključ je u doslednosti i dugoročnom pristupu. Svaki jezik, koji se ne obnavlja i ne govori vremenom se zaboravi, bez obzira na to da li se radi o osnovnom sporazumevanju na stranom jeziku ili pravoj bilingvalnosti.
Komentari (0)