Dve trećine roditelja u Srbiji primenjuje psihološku agresiju u vaspitanju dece

Dve trećine roditelja u Srbiji je primenilo psihološku agresiju u vaspitanju deteta u proteklih godinu dana, dok je svega dva odsto ispitanika izjavilo da je koristilo metode težeg fizičkog nasilja.

To su zaključci održane konferencije u organizaciji UNICEF-a na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o vaspitnim metodama u saradnji sa Centrom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Srbiji.

Ciljevi sprovedenog istraživanja su bili da se ispitaju disciplinske prakse koje primenjuju roditelji u Srbiji, kao i kakvi su stavovi i znanja stručnjaka koji rade sa roditeljima.

Istraživanje je pokazalo da 91 odsto roditelja u vaspitavanju svoje dece koristi nenasilne metode disciplinovanja, iako ih često i ne prepoznaju kao disciplinske metode. Najčešće su to roditelji sa višim stepenom obrazovanja i roditelji sa područja Vojvodine.

Međutim, čak 77 odsto rodtelja koristi psihološke agresivne metode, a 68 odsto njih viču ili se deru na decu, pokazali su podaci.

Roditelji u Srbiji ovakve oblike vaspitavanja u velikoj meri ne smatraju nasilnim oblikom disciplinovanja, te se roditelji moraju dodatno informisati o negativnim ishodima koje imaju ovakvi oblici disciplinovanja, naveli su istraživači.

Gotovo polovina roditelja je izjavila da je u poslednjih godinu dana udarilo dete. Najčešća metoda je udaranje deteta po zadnjici odnosno telesno kažnjavanje, što se pokazalo kao najčešći oblik fizičkog kažnjavanja.

Pored telesnog kažnjavanja u fokusu istraživanja su bili nasilno disciplinovanje, teži oblik telesnog vaspitavanja sa ciljem da se izazove emocionalni ili fizički bol kod deteta, kako bi se suzbilo određeno ponašanje i fizičko nasilje, najteži oblik koji podrazumeva primenu fizičke sile u disciplinovanju deteta i veoma negativno utiče na dostojanstvo deteta.

Rezultati istraživanja su pokazali da su očevi veće pristalice fizičkog vaspitanja, dok obrazovaniji ispitanici i žene češće veruju da telesno kažnjavanje nema pozitivne ishode i ne podržavaju takve metode vaspitavanja.

Dva do tri odsto ispitanika je izjavilo da je koristilo teži oblik nasilja u vaspitavanju, dok se taj broj povećava postepeno sa blažim oblicima.

– Brojne studije sugerišu da čak i blagi oblici nasilnog disciplinovanja formiraju negativne modele koje oni koriste kasnije u svom životu, čime se ciklus ponavlja – izjavila je direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova.

– Većina roditelja u Srbiji veruje da nasilno disciplinovanje nije dobro, što su veoma dobri rezultati, međutim njih 50 odsto izjavilo je da je prvi put iskoristilo nasilne metode u vaspitanju u drugoj ili trećoj godini deteta – izjavila je ona.

Ona je dodala da je bitno naglasiti da roditelji koji se koriste nasilnim metodama u vaspitavanju nisu manje angažovani roditelji, već ih je samo potrebno usmeriti.

– Obrasci fizičkog vaspitavanja prenose se kroz generacije, a to je najviše slučaj upravo kod psihološke agresije, koja je najčešće i primenjivana u Srbiji, dok žrtve težeg fizičkog nasilja u detinjstvu imaju negativniji stav prema ovim metodama – tvrdi Oliver Tošković iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

I roditelji i stručnjaci se više oslanjaju na svoja lična iskustva u vaspitavanju, a manje na stručna znanja, pokazali su podaci.

– Zabranjeno je decu izvrgavati bilo kakvom ponižavanju ili fizičkom nasilju. Nažalost, podaci pokazuju da roditelji u Srbiji i dalje koriste nasilne metode u vaspitanju dece. U ovakvim situacijama reaguju centri za socijalni rad – izjavila je Darija Kisić Tepavčević, komentarišući rezultate istraživanja.

Vlada Srbije je u saradnji sa UNICEF-om ove godine donela i Strategiju za prevenciju i zašitu dece od nasilja, što će dati dodatni doprinos u borbi za dečja prava i unaprediti rad svih institucija uključenih u ovu borbu, napomene su trenutke ministarke za rad i socijalna pitanja.

– Sve ovo doprineće unapređenju metoda vaspitanja dece u Srbiji, njihov pravilan razvoj i sigurno okruženje za dalje odrastanje – zaključila je ona.

Roditelji u Srbiji se oslanjaju na roditeljske instinkte u vaspitavanju dece, te je potrebno ljude dodatno informisati o metodama vaspitanja.

– Oko 80 odsto mladih izjavilo je da roditelji treba da se obrazuju o metodama vaspitanja dece – rekao je Mihajlo Mitić, predstavnik Omladinskog odbora UNICEF-a Srbija, što dalje potkrepljuje navode o potrebi dodatnog informisanja roditelja o ovoj temi.

– Uloga roditelja i staratelja je veoma važna u dečjem vaspitavanju, ali isto toliko je važna i uloga vaspitača i vaspitačica, doktora i doktorki, zubarki i zubara i svih ostalih stručnjaka koji učestvuju u odgajanju deteta zajedno sa roditeljima i starateljima – rekla je Milica Pejović Milovančević iz Instituta za mentalno zdravlje.

Podaci su pokazali da i roditelji i stručnjaci u velikom broju navode preopterećnost kao jedan od razloga manje podrške u ovom sistemu. Zbog odsustva roditelja dolazi do zanemarivanja dece, dok preopterećenost stručnjaka ostavlja roditelje bez preko potrebne podrške u vaspitavanju dece.

Bolje informisanje roditelja o dostupnim nenasilnim metodama i negativnim ishodima grubog vaspitanja i veće učešće stručnih centara u procesu vaspitanja su glavne preporuke govornika ove konferencije, koji bi poboljšali kvalitet života deteta.