Posle dužeg vremena – dve crtice
Mama sam decaka Mateje koji ima 7 godina i bliznakinja Magdalene i Lenke od 15 meseci. Ako se pitate otkud tolika razlika, reći ću eto, “nije se dalo”. Dugo smo pokušavali, bar 3 god, onda je usledila trudnoća i u drugim mesecu spontani abortus. Ceo svet mi se srušio, mislila sam da nikada više neću moći da imam decu, jako sam to teško podnela. Ali eto, nakon nesto više od pola godine test pokazao dve crtice. Eh, koliko sreće i brige u istom trenutku.
Dva meška sa jasnim srčanim tonovima
A onda kreće ludilo…Na prvom ultrazvuku pregled uredan, čekamo drugi i otkucaje srca. Nikad u životu duže nisam čekala i želela da čujem neki zvuk. A onda šok! Doktor (inače kolega u domu zdravlja gde sam tada radila) dok mi je radio pregled ultrazvukom ustaje sa stolice, grli me, čestita i govori kako imamo dva meška, sa jasnim srčanim tonovima i odvojenim posteljicama. Blizanci! Čoveče! Jedva sam pogodila vrata na izlazu. Pozvala sam supruga i rekla kako ćemo imati “par komada beba”. Još se sećam te sreće sa druge strane žice.
Trudnoću sam iznela lako jer sam imala jasan cilj
Zatim kreće naše putovanje. Trudnoću sam iznela lako. Imala sam cilj, i znala sam da je to onaj najlakši deo. Ležala kad je trebalo, pila lekove, primila injekcije, nisam se žalila kad je bilo teško. Nikada se nisam plašila porođaja, mada jesam ponekad strepela da li će sve u redu sa bebama.
36 nedelja, bebice spremne
Doktor koji mi je vodio trudnoću je predlagao da se porodim carskim rezom, i to je bio naš dogovor od 6. meseca trudnoće. Međutim, kasnije kada se porođaj približio, na redovnoj kontroli, CTG pokazuje da su bebe spremne za izlazak! Ali suvise rano, 36 nedelja! Lekar koji je bio dezuran nije bio baš “druželjubiv” da se tako blago izrazim. Savetovao je hitan transport u Kragujevac (iz Kosovske Mitrovice) jer oni ne mogu da prihvate rizik od porođaja. Jake kontrakcije i otvoren grlić ipak su presudili da ostanem tu, strahujuci od moguceg porođaja u toku puta.
Uz pomoć tokolize, bebice su još malo sačekale
Ostajem u porodilištu, primam tokolizu narednih 10 dana, uspešno, pošto se sve smirilo i bebe su pristale da sačekaju još par dana. Koliko sam samo mama dočakala i ispratila za tih 10 dana u porodilištu. Nakon toga mi isključuju tokolizu, ostajem jos par dana čekajući da porođaj krene, ali ne dešava se ništa.
Moje bebe u savršenom položaju za prirodan porođaj
A onda doktori dolaze sa informacijom da su bebe u savršenom položaju za prirodni porođaj, obe prednjače glavicom, šteta je ići na carski, savetuju “da probamo” prirodno. Da probamo. Još dugo će mi te dve reči odzvanjati. Zatim me otpuštaju kući da čekam bolove. Verujem im. Čak ni tada se nisam plašila.
Došao je taj dan
38 punih nedelja, probudila sam se ujutru sa nekim osećajem. Idem na CTG i znam da je došao taj dan. Sledi prijem i sve što ide uz to, pozdravljaju me sestre, babice, lekari, sa svima sam se već upoznala dok sam ležala u porodilištu i svi znaju moju priču i bodre me. Posle par sati, nesnosnih bolova, pokušavam da pozovem sestru, ali iz mene ne izlazi glas. Nekako uspem, provedu me u porođajnu salu, porođaj je bukvalno počeo, gledaju me u neverici kako sam ćutke sedela u sobi do zadnjeg trenutka.
Rodila se Lenka, moj san se ostvaruje
Rodila se prvo Lenka sa 2 kilograma i 70 grama. Daju mi je, sitna ali živahna beba. To je to, san mi se ostvaruje. Mali predah i čekamo drugu bebu.
Dajem sve od sebe da moja beba bude dobro
A onda panika, bebini tonovi padaju, beba pokidala pupčanik, uhvatila ga ručicama i gura ispred glavice. Dovoze neke aparate, trče, idemo hitno u operacionu salu, zovu anesteziologa, čujem doktorku kako govori da nema vremena i da ne zna da li će beba uspeti da preživi. Sarađujem, u tom stanju preskačem na kolica dok babica rukama pokušava da zadruži glavicu unutra. Kad se samo setim… O sebi nisam ni mislila. Samo jednu stvar. Radila sam sve što je do mene da moja beba preživi!
Pročitajte još >>>Mešoviti porođaj ponekad jedino rešenje
Moja Magdalena pravi borac
Kada sam se probudila sačekala me vest da je moja Magdalena dobro, da je borac, da ih je sve iznenadila. To nije bila potpuna istina jer su ipak smatrali da rizik nije prošao. Par dana su obe bebe primale terapiju i odradili smo sve moguće preglede i testove da bismo se svi uverili da je ipak sve u redu.
Sad znam da nije bilo lako
Na kraju, zahvalna sam Bogu što je tako bilo. Što se mene tice, kad vratim film unazad ponosna sam na sebe kako sam sve izdržala, kako fizički tako i psihički. Tek sada znam koliko mi je zapravo bilo teško sa uzdužnom i nepravilnom ranom od carskog reza. Tada nisam imala vremena da uopšte mislim o sebi, bolovima, iscrpljenosti, otvorenoj rani…
Za njihova dva osmeha, sve bih opet ponovo
Ali jednu stvar znam, sve bih opet ponovo. Za moje dve princeze, dva anđela koja su mi pokazala neku drugaciju vrstu ljubavi. Čitala sam puno o blizancima, da je to drugačije, o mamama i o tome kako se snaći. Iako je, moram priznati, ponekad jako teško, čini se kao da taj dan ili mesec nikad neće proćii, ja sam zahvalna Bogu što mi je dao takav dar. Iako je duplo više (ja kažem mnooogo više nego duplo) obaveza, nespavanja, brige, presvlačenja, hranjenja – dobijem duplo više osmeha, sreće, ljubavi, zagrljaja, umilnih pogleda…
O autorki
Rada Stević živi u Kosovskoj Mitrovici, posvećena je majka Mateji, Lenki i Magdaleni. Po struci je medinska sestra, čime se i bavila jedno vreme. U poslednje vreme, najviše se bavi hortikulturom, uživa uzgajajući cveće.
Komentari (0)