U državnim predškolskim ustanovama nije ostalo nijedno slobodno mesto za upis dece. Liste čekanja su previše duge, a privatni vrtići papreno skupi. Ekonomska cena u državnim vrtićima za jedan mesec iznosi do 11.430 dinara. Zbog zaštite građana sa najnižim primanjima, kako kažu iz Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu, veliki broj roditelja učestvuje sa 6,07 do 65 odsto od cene, tako da plaćaju troškove boravka dece od 694 do 7.430 dinara.
Razumljivo je zašto roditelji radije čekaju na slobodna mesta u državnim obdaništima, dok privatni vrtići zjape prazni.
Snežana Nikić, direktorka PU „Čika Jova Zmaj” kaže da je mesečna cena za svakodnevni boravak deteta 7.000 dinara.
– Sva mesta su popunjena još u maju. Liste čekanja su preduge i svakodnevno se dopunjuju. Oko 80 odsto roditelja je regresirano, što znači da plaćaju nepotpunu cenu pa nam je priliv sredstava kratak i ne možemo da uradimo bilo šta kako bi proširili mesta u vrtićima – kaže Nikićeva.
A zbog renoviranja trenutno u vrtićima „šećerko” i „Mila Jevtović” na Voždovcu kao i u obdaništu „Dudovica” u Lazarevcu trenutno ne borave deca.
I Mirjana Skendžić, direktorka PU „Vračar” kaže da je 140 mališana ostalo bez mesta u vrtićima iako su svi uslovi zadovoljeni. Prema njenim rečima, deca uglavnom borave od 6.30 do 18 časova u ustanovi pa roditelji sa njima i ne provode vreme.
U privatnom vrtiću „Čarobna kućica” na Košutnjaku ostalo je čak 16 slobodnih mesta. Za 11.000 dinara, koliko roditelji treba da plate za jedan mesec, deca dobijaju tri obroka, časove engleskog, muzičkog i gimnastike. Ako dete u ovoj ustanovi provede četiri sata dnevno, roditelj je obavezan da plati 7.000 dinara.
Tate i mame, ili nemaju dovoljno novca da svojim naslednicima plate boravak u privatnim vrtićima ili nemaju poverenje u privatne ustanove i njihovo osoblje. Postojeći Zakon o predškolskom obrazovanju ostavio je mnogo prostora slobodnim tumačima, pa samim tim i doprineo haosu koji trenutno vlada u ovoj oblasti.
Iz Ministarstva za prosvetu kažu da svaki objekat koji „traži” oznaku vaspitno-obrazovne ustanove mora da prođe strogu kontrolu. Zbog toga su mnogi vrtići u opštinama i Trgovinskom sudu prijavljeni kao privatne firme koje se bave različitim delatnostima pa inspekcija nema ingerenciju nad njima. Jedino što roditelji mogu da urade jeste da pre nego povere decu na čuvanje, provere da li privatni vrtići imaju svu potrebnu dokumentaciju.
Računicu je lako izvesti – u državne vrtiće ne mogu sva deca a u privatne ne idu svačija, samo ona čiji roditelji ne razmišljaju o cenovniku.
Komentari (0)