Prema poslednjim podacima Ministarstva rada i socijalne politike, u Srbiji živi više od tri hiljade dece sa stoprocentnim smetnjama u razvoju. I dok negovatelji za brigu o takvoj deci dobijaju platu i mogućnost za ostvarivanje radnog staža, položaj roditelja mališana sa smetnjama u razvoju je daleko nezavidniji.
“Razlika između roditelja i negovatelja je u tome što roditelj dobija samo tuđu pomoć i negu od 26.800, ali je to u zakonu zapisano da je isključivo za potrebe deteta. A dete iziskuje mnogo više. Onda roditelj dolazi u situaciju da bukvalno ne može da radi. I onda od tog novca praktično plaća i stan i sve ostalo, troši za goli život i praktično krši zakon”, kaže Sandra Ivanković, predsednica udruženja “Sreća”.
“Sada roditelj koji ima teško bolesno dete, jednostavno nema tu podršku države, jednostavno on mora da radi, da uzima bolovanje ili da da otkaz da bi čuvao svoje dete. Mislim da je to nehumano i mislim da država mora humano da odgovori i da podrži ove porodice. Ko će bolje da čuva dete koje je teško bolesno, dete koje je u kolicima, nego roditelj? Koncept pojedinaca u ministarstvu ili u javnosti koji kažu da ne može da se plaća roditeljstvo, ja vam poručujem da ovo nije plaćanje roditeljstva, ovo je plaćanje podrške, davanje podrške države socijalno najugroženijim grupama u našem društvu”, ističe poslanik dr Dušan Milisavljević.
Roditeljima dece sa višestrukim smetnjama u razvoju, koja su u potpunosti zavisna od pomoći odraslih, uskraćena su osnovna prava, prvenstveno pravo na rad, jer se roditelji uprkos ličnim kompetencijama suočavaju sa nemogućnošću zasnivanja radnog odnosa, navodi se u inicijativi za uvođenje u zakonske okvire statusa “Roditelj negovatelj”. Sa ovom tvrdnjom se slaže i majka devojke sa smetnjama u razvoju, Gordana Obrovački, koja je morala da napusti posao kako bi brinula o ćerki.
“Ne bi više bilo tih problema, da se svaki dan suočavam kako ću sutra, šta ću. Da li mogu da joj kupim lek, ili da kupim lek, a zato nešto drugo ne mogu da joj priuštim”, kaže Gordana Obrovački.
Prema rečima direktorke novosadske škole “Milan Petrović” Slavice Marković, problem roditelja dece sa smetnjama u razvoju, za sada je olakšan činjenicom da deca određeno vreme provode u školi. Međutim, to nije trajno rešenje jer časovi traju samo nekoliko sati dnevno.
“Dete je u školi, ali šta posle škole, znači opet je to neka problematika. Čak je i bilo nekih slučajeva da je dete sa smetnjama, baš iz razloga da roditelji nisu mogli da dobiju podršku, dobilo hranitelja. Tako da su to neki apsurdi koji bi mogli da se poravnaju tim nekim našim zakonskim propisima”,kaže Slavica Marković.
Bez obzira na to što je priznavanje radnog staža roditeljima teško bolesne dece odavno zakonski regulisano u zemljama regiona i sveta, u Srbiji je ovo pitanje još uvek tema koja izaziva polemike, bez konkretnog rešenja. Ne treba zaboraviti da je u svemu najbitniji interes dece, koja ne biraju ni roditelje ni staratelje.
Komentari (0)