Uprkos činjenici da imamo pouzdano sredstvo za suzbijanje zaraznih bolesti, dozvolili smo da nam se bolest poput malih boginja vrati i preti da ugrozi značajan broj stanovnika.
Koliko je ova bolest zaista opasna, mogu li se sprečiti komplikacije i zašto je roditeljski strah od vakcina veći od oboljevanja deteta, odgovara za Bebac dr Srđa Janković, imunolog iz Tiršove.
I pored toga što je vakcina zakonom obavezujuća, sve je veći broj roditelja koji odbijaju da vakcinišu svoju decu. Gotovo svako treće dete u Srbiji nije vakcinisano. Po mišljenju dr Jankovića, razlozi za to su višestruki i nemaju svi roditelji isti motiv za odbijanje vakcinacije. Ipak, kako kaže, zajedničko je to da su roditelji izgubili poverenje u lekare i naučnu medicinu.
“Roditelji gube poverenje u lekare, što je neretko povezano sa masovnim širenjem ogromne količine dezinformacija o bezbednosti i delotvornosti vakcinacije, čemu smo svi svedoci. Takođe, imam utisak da mnogi roditelji imaju otpor prema vakcinaciji jer je doživljavaju kao nešto neprirodno, što je zbilja šteta, jer vakcinacija se oslanja upravo na prirodne odlike našeg imunskog sistema i ubedljivo je najbliža idealu potpuno prirodnog sredstva za sprečavanje obolevanja i očuvanje zdravlja” – ističe dr Janković.
.jpg)
Dr Srđa Janković, Univerzitetska dečija klinika Tiršova
Koliko je alarmantno stanje u Srbiji kada je reč o epidemiji malih boginja?
Svakako da postoje razlozi za određenu zabrinutost i da svaku epidemiju, pa i ovu, valja shvatiti ozbiljno kako bi se njene posledice u što većoj meri sprečile ili ublažile. No ukoliko bih nešto nazvao alarmantnim, to bi pre bio dugoročni trend odustajanja od vakcinacije, jer bi u narednim godinama takav stav mogao da dovede i do mnogih drugih epidemija bolesti predupredivih vakcinacijom.
Da li je strah od vakcina opravdan, odnosno šta je najgore što može da se desi (kakve sve nuspojave od vakcina postoje)?
Vakcine svakako izazivaju neželjene reakcije, ali su te reakcije praktično uvek blage i prolazne. Često se, na primer, javljaju bol na mestu uboda, crvenilo, razdražljivost, kratkotrajno povišena telesna temperatura i slično. Ponekad se mogu javiti nešto izraženije reakcije, ali su i one vremenski ograničene.
Povišena temperatura usled vakcinacije može biti okidač za febrilne konvulzije (fras) kod dece kod koje postoji sklonost za to, ali ništa više no povišena temperatura usled ma kog drugog uzroka.
Zarazne bolesti, sa druge strane, povlače značajan rizik oštećenja zdravlja – hiljadama puta veći rizik nego vakcine.
.jpg)
Foto: Fotolia
Kada je reč o najgorem mogućem neželjenom događaju usled vakcinacije – da vakcinacija izazove štetnu reakciju s trajnim posledicama ili opasnošću po život – potrebno je naglasiti da je rizik da se tako nešto dogodi (koji se procenjuje na približno jedan na milion datih doza i to u najgorem slučaju) neuporedivo manji od rizika koji povlači upotreba praktično svih lekova (uključujući i one koji se prodaju bez recepta), kretanja u saobraćaju, vožnje liftom… Ukratko, realni rizik vakcinacije daleko je manji od mnogobrojnih rizika koje u svim aspektima života prihvatamo bez ikakvog straha.
Zašto su male boginje opasne i kakve sve komplikacije mogu da nastupe?
- zapaljenje pluća,
- zapaljenje srednjeg uha,
- gubitak krvnih pločica (trombocita) s rizikom od krvarenja,
- zapaljenje grkljana (laringitis) koje nekada otežava disanje,
- zapaljenje moždanica (meningitis) i
- zapaljenje mozga (encefalitis).
Komplikacije je potrebno na vreme prepoznati i lečiti na način koji zavisi od njihove prirode. Ozbiljne komplikacije se leče u bolnici. Nažalost, ne postoji način da se rizik nastanka komplikacija u potpunosti otkloni, mada se opasnost svakako može umanjiti pažljivom negom.
Ko je sve ugrožen i da li mogu da obele i osobe koje su vakcinisane?
Osobe koje su vakcinisane takođe mogu oboleti, naročito ukoliko su primile samo jednu dozu vakcine MMR, a ne dve, no to je veoma retko. Ukoliko se dogodi da dobiju male boginje, vakcinisane osobe će najčešće imati ublažen oblik bolesti. Na ovom mestu valja napomenuti da je za stvaranje imuniteta nakon primanja vakcine potrebno određeno vreme (od desetak dana do tri nedelje) i da pre nego što prođe taj interval vakcinisana osoba još uvek nije zaštićena.
.jpg)
Foto: Fotolia
No svakako da nam rešenje problema valja tražiti pre svega u boljoj komunikaciji između naučnika, lekara, medija i roditelja – celokupne javnosti, boljem razumevanju razloga za vakcinaciju i sveobuhvatnom zajedničkom radu na povratku poverenja u naučnu medicinu.
Važno je, na samom kraju, naglasiti da vakcinacija podjednako štiti pojedinca, lokalnu zajednicu i čitavo društvo.
Komentari (0)