Transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika je od početka devedesetih godina standardna procedura u lečenju brojnih malignih oboljenja (najviše leukemije), ali i hematoloških, imunoloških, metaboličkih, autoimunskih i drugih teških bolesti.
U budućnosti će matične ćelije biti korišćene i u regenerativnoj medicini: posle infarkta miokarda, oštećenja kičmene moždine i nerava, povreda zglobova. Rade se brojna istraživanja i eksperimenti, da bi se utvrdilo da li ove matične ćelije mogu da obnove tkiva i organe – ovako trenutno stanje u medicini kada je u pitanju lečenje matičnim ćelijama sumira profesor dr Dejan Škorić, direktor Centra za pedijatriju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu u intervjuu za časopis ”Baby planeta”.
Pionir izučavanja matičnih ćelija u Srbiji
Dr Škorić je pionir u izučavanju matičnih ćelija iz pupčanika na našim prostorima, i prvi je lekar koji je još 2000. godine uzeo matične ćelije iz pupčanika bebe, u Ginekološko – akušerskoj klinici ”Narodni front”. Tokom narednih nekoliko godina, prikupio je više od 100 uzoraka кrvi iz pupčanika.
– Matične ćelije su uspešne u lečenju malignih hematoloških bolesti, najviše leukemije, ali i drugih teških bolesti: alpastične anemije, telasemije, raznih oblika nedostatka imuniteta – pojašnjava dr Škorić. – Krv pupčanika je noviji, alternativni izvor matičnih ćelija, ali i ove transplantacije se rade dosta dugo: još 1988. godine Glukman i saradnici su izveli prvu transplantaciju matičnih ćelija iz pupčanika kod dečaka sa Fankonijevom anemijom. Podudarni davalac matičnih ćelija bila je njegova sestra, i dečak je uspešno izlečen.
Dr Dejan Škorić je prvi lekar koji se u Srbiji bavio matičnim ćelijama iz pupčanika
Pre 14 godina lekari su uvideli da nema razlike u preživljavanju dece posle transplantacije matičnih ćelija iz pupčanika od nesrodnih davalaca u odnosu na transplantaciju koštane srži. Na pitanje da li su bolje matične ćelije iz kostne srži ili pupčanika, nema jedinstvenog odgovora, jer se i jedne i druge, zavisno od potrebe, koriste za lečenje.
Najveća prednost matičnih ćelija iz pupčanika je što su lako dostupne – uzimaju se jednostavnom procedurom iz pupčanika posle porođaja i nema nikakvih štetnih efekata na porodilju i novorođenče.
S druge strane, kostna srž se mnogo teže prikuplja i postoje određeni neželjeni efekti po davoca. Druga značajna prednost matičnih ćelija iz pupčanika je da ne moraju da budu podudarne u meri u kojoj moraju matične ćelije iz kostne srži, i to omogućava uspešnu transplantaciju i kada bolesnik i davalac nisu potpuno podudarni.
Naprednija beba, više matičnih ćelija
Najveći nedostatak matičnih ćelija iz pupčanika je da uzorci iz pupčanika mogu da budu male zapremine, tj. da u pojednim uzorcima ima mali broj matičnih ćelija. Broj matičnih ćelija u uzorku krvi iz pupčanika zavisi pre svega od samog pupčanika i njegove dužine, kao i težine deteta i težine posteljice.
– Što je dete teže na rođenju, veća je zapremina uzorka krvi iz pupčanika i veći je broj matičnih ćelija u uzorku. Ako je broj matičnih ćelija mali, to može da bude razlog odloženom obnavljanju ćelija krvi posle transplantacije i lošim ishodom lečenja bolesnika – dodaje profesor Škorić, koji upravo piše naučni rad da bi ispitao međusobnu vezu težine, nedelje rođenja i broja matičnih ćelija.
Danas većina razvijenih zemalja ima banke matičnih ćelija, i godišnje se uradi nekoliko hiljada transplantacija,navodi sagovornik ”Baby planete”. Dr Škorić se zalaže za otvaranje nacionalnih banaka matičnih ćelija, jer bi tako brojni uzorci matičnih ćelija iz pupčanika bili dostupni celokupnoj populaciji određene zemlje ili regiona. Na ovaj način mogu da budu izlečeni najteži bolesnici, koji nemaju podudarnog srodnog ili nesrodnog davaoca iz kostne srži.
Komentari (0)