Naravno, briga je sasvim razumljiva jer se svakodnevica menja iz korena, kaže Radmila Vulić-Bojović, porodični psihoterapeut u Centru za socijalni rad, koja savetuje roditelje da uključe dete u pripreme za prinovu.
Priprema za prinovu
Često rođenje drugog deteta utiče i na osećanja koje roditelji imaju prema prvom. Ponekad se roditelji osećaju kao da ga ne vole dovoljno ili da ga vole manje nego ranije. Neki roditelji kažu da primećuju osećanje brige za bebu i plaše se da zapostavljaju starije dete. Dajte sebi vremena. Nemojte da očekujete da ćete se odmah adaptirati na novonastalu porodicu i nemojte to očekivati ni od vašeg prvog deteta. I ono se, zavisno od uzrasta, mora navići na novu situaciju i upravo roditelji imaju zadatak da ga podrže i da mu pomognu sa puno ljubavi i strpljenja. Nemojte očekivati da prvo dete bude istog trenutka srećno zbog dolaska brata ili sestre, niti da odmah deli vaša osećanja.
Uključiti starije dete u sve promene
Dolazak mlađeg brata ili sestre ne treba nikada da bude iznenađenje, naročito ako je starije dete još uvek malo. Idealno je da ga vremenom pripremite da prihvati to novo biće koje će neizostavno smatrati uljezom. Ako tokom poslednjih meseci trudnoće uspete da ga ubedite da ništa, čak ni dolazak drugog deteta, neće umanjiti vaša osećanja prema njemu, prilagođavanje bi trebalo da bude mnogo lakše.
Kako objašnjava Radmila Vulić-Bojović, porodični psihoterapeut iz Centra za socijani rad, dolazak bebe predstavlja promenu za sve članove porodice, a posebno za decu koja su do sada bila sama. Dolazak novog člana menja situaciju u kući, deca gube poziciju koju su do tada imala, zato ih treba uključiti u sve promene i polako navići na novu rutinu.
Ljubomora
Uprkos i najvećoj pažnji, očekujte barem malu ljubomoru, ali nemojte da vas to puno zabrinjava jer predstavlja najnormalnije ponašanje. Starije dete će postati zahtevnije i zavisno od majke. Obično su jako ljubomorna deca između druge i šeste godine, dok starija deca lakše prihvataju taj događaj i kod njih često dolazi do odbrambenog mehanizma u vidu zaštite mališana što im odvraća pažnju od ljubomore.
– Deca nisu toliko ljubomorna kada se beba tek rodi, već to počinje onda kada aktivno počne da zauzima njihov životni prostor, da puzi, osvaja igračke. Ako mama provodi puno vremena sa bebom, što je naravno normalna pojava, veća deca osećaju da im beba uzima mamu. Zato detetu treba poslati jasnu poruku da se ljubav ne deli već da se umnožava i da je nova beba prilika da svi obogate život. Nikako ne treba zaboraviti da deca, u principu, vole da imaju brata ili sestru. To je najduža i najintenzivnija veza koja ih prati kroz ceo život – navodi psihoterapeut Radmila Vulić-Bojović i dodaje da detetova svest o promena treba da raste sa trudnoćom.
– Uključite dete u kupovinu i pripreme za prinovu, naravno u skladu sa uzrastom. Ako je mama u bolnici, dete treba da dođe i poseti je, to nije ništa strašan, a tako će takođe shvatiti da nije isključeno i da nema potrebe da se oseća odbačeno – objašnjava psihoterapeut Radmila Vulić-Bojović.
Burne reakcije
Ako je prvo dete još uvek malo, mogu se javiti regresije u ponašanju. Ono može ponovo tražiti flašicu, sisati prst, piškiti u gaće ili tražiti da ga nosite, pa čak može da pokaže i dozu agresivnosti prema bebi.
Na ovu pojavu nemojte reagovati burno, grditi dete i kažnjavati ga, već pokušajte da mu smireno objasnite i da mu pokažete da ga volite jednako kao novu bebu. Nastavite da ga uključujete u akcije oko bebe hvaleći ga i ohrabrujući ga u njegovoj zaštitničkoj ulozi starijeg brata ili sestre.
Svi na okupu
Kada se mama i beba vrate kući, važno da starije dete bude uključeno u aktivnosti sa novorođenčetom. Pokušajte da ohrabrite i odnos poverenja prema bebi. Nemojte da mu zabranjujete da je dodiruje, nego mu dopuštajte maženje i poljupce kada ste zajedno.
– Ne treba zabranjivati dodirivanje deteta jer, ako ste vi anksiozni po tom pitanju, dete će to osetiti, to se prenosi na njega. Naravno, veoma zavisi od uzrasta do koje mere ćete dozvoliti kontakt. Ako je dete jako malo, sigurno je da ono nema osećaj, pa treba pripaziti, ali u principu ne treba braniti, nego ga ohrabriti na kontakt sa novim bratom ili sestrom. Ovo se ne odnosi samo na starije dete, već je kontakt veoma bitan i za bebu. Poznato je da za pravilan razvoj i odrastanje deteta nije dobro da budu u izolaciji – ističe psihoterapeut Radmila Vulić-Bojović.
Novi ritam života
Postepeno navikavajte dete na novog člana porodice. Pozovite starije dete da bude kod vas kada dojite, razgovarajte puno s njim, naročito mu pričajte da ste iste stvari radili i s njim. U svakom slučaju, učinite sve da se ne oseća kao smetalo, iako će to često i biti, ako traži vašu pažnju baš kad morate da se brinete o mališanu.
Kako objašnjava naša sagovornica, promena rutine je veoma veliki deo u uspostavljanju ravnoteže i bitno je da se ona ne naruši drastično jer to nikako nije dobro za starije dete koje je naviklo na određeni ritam života.
– Naravno, sa novom bebom menja se i rutina dosadašnjeg življenja, ali neke stvari na koje je dete naviklo ne treba menjati. Ne možete zbog bebe staviti drugo dete na stranu, već morate postepeno da uvodite nove aktivnosti, ali i da neke stare navike ne dirate kako ne biste narušili ravnotežu životnih navika starijeg deteta – priča psihoterapeut Radmila Vulić-Bojović.
Podelite sa nama Vaše iskustvo. Priključite se na forum:
Razlika u godinama između dece >>
Pročitajte još:
Ljubomora starijeg deteta >>
Sprečite napad besa – i detetov i vaš >>
Komentari (0)