Procenjuje se da je čak 80 odsto konačne visine deteta genetske prirode, što znači da je u velikoj meri određena pre nego što se dete uopšte rodi.
Faktori koji čine dodatnih 20 odsto uključuju stvari kao što su ishrana, da li majka puši ili ne, pa čak i redosled rođenja.
Foto: Freepik
Opšte je poznato da žene koje puše tokom trudnoće često rađaju bebe sa manjom telesnom masom, ali to se proteže i u detinjstvu.
Studija iz 2014. u Brazilu pokazala je da su deca pušača niža u periodu adolescencije, i zanimljivo je da je druga studija pokazala da deca koja puše u uzrastu od 12 do 17 godina takođe mogu da budu niža od vršnjaka nepušača.
Šoljica mleka dnevno za visinu?
Osim toga, pokazalo se da zapravo postoji nešto u tome da li pijete mleko kako biste „postali jaki i visoki”.
Kako je objavio Scientific American, najvažniji hranljivi sastojak za konačnu visinu su proteini u detinjstvu. Minerali, posebno kalcijum, i vitamini A i D, takođe utiču na visinu. Zbog toga je neuhranjenost u detinjstvu štetna za visinu.
Britanska studija koju je objavio The Guardian takođe je pokazala da mlađa braća i sestre rastu sporije, iako to verovatno ima više veze sa nestašicom hrane nego sa stvarnim redosledom rođenja ” smatra se da u nekim situacijama u kojima je prisutno više dece može postojati nesigurnost hrane koja uglavnom pogađa najmlađe dete.
Izvor: index.hr
Komentari (0)