Doktor Bergman: Razdvajanje mame i bebe nakon porođaja dugoročno šteti bebi

Čuveni švedski lekar Nils Bergman na nedavnoj konferenciji u Kejptaunu održao je radionicu pod imenom “Pronalaženje istina o porođaju”. Doktor Bergman je takođe i počasni viši predavač na Univerzitetu u glavnom gradu Južnoafričke Republike. U porodilištu “Mowbrey Maternity Hospital” radio je kao viši lekarski nadzornik i godišnje je nadgledao oko 18.000 porođaja.

Njegovo predavanje prenela je Keći Daub, osnivačica neprofitne organizacije BirthWorks International, koja se bavi edukovanjem medicinskog osoblja o porodilištu, dula i postpartum dula. Inače je fizikalna terapeutkinja koja se bavila s decom s posebnim potrebama 30 godina.

Bergmanovo predavanje podelila je na blogu Dženifer Margulis, nagrađivane novinarke koja je postala poznata po svom otkrivanju istina koja stoje iza medicinskih praksi i stanju u zdravstvu.

Doktor Bergman kaže da ne smemo raditi protiv prirode jer time dugoročno štetimo i bebi i majci.

Prema njegovom mišljenju, samo su dve ultimativne istine:

1. Bebe i mame se ne smejju razdvajati nakon porođaja

2. Majka nikad ne sme da bude sama sama nakon porođaja.

Ove istine prema Bergmanu su apsolutne i uvek treba težiti njima. Odvajanje se ne sme dogoditi i to je naučno dokazano, tvrdi on. Naravno, slaže se da postoje zdravstvene situacije i komplikacije usled kojih su majka i beba radi obostrane dobrobiti odvojene, ali u većini slučajeva moraju biti zajedno.
 

Važno je shvatiti kako beba funkcioniše, kaže on.

BebinA okolina je majka. Beba 100 odsto zavisi od svoje mame. Čak je i jednogodišnje dete 99 odsto zavisnO od svoje mame, a beba zavisi od mame zbog senzorne i društvene stimulacije. 

Odvajanje prerano rođenih beba i njihov boravak u inkubatorima dugoročno loše utiče na mozak tih beba. One su potpuno lišene majčinog uticaja, glasa, dodira i tešenja koji hrani bebin fizički, psihološki i neurološki razvoj. Nedostatak zaštite i odrasle podrške dete doživljava u toksičnom stresu.

Odvajanje mame i bebe u svim slučajevima predstavlja toksični stres.

Suprotnost tome je klokanska nega, nošenje deteta, kada su majka i beba blizu. Tada se proizvodi oksitocin, hormon sreće i ljubavi. 

Naša biologija je da se ne odvajamo od majke. Nijedna životinja ne spava u odvojenom krevetiću. Samo ljudi odvajaju svoje potomke od sebe. To nije prirodno, i to osećaju i majka i beba. 

Majčina blizina utiče apsolutno na svaki element bebe uključujući rad srca, apetit, otpuštanje hormona i intenzitet aktivnosti, ističe Bergman. 

Kako beba doživljava odvojenost od majke?

Odvajanje od majke novorođenče doživljava kao opasno po život i to uzrokuje disregulaciju telesne fiziologije, rad srca, temperaturu, način spavanja, izlučivanje kortizola i na slabljenje imuniteta. Odvajanje uzrokuje i stres i vodi proizvodnji hormona stresa kortizola. Dr. Bergman smatra i da prerano rođene bebe treba da budu stalno uz majku. 

Kontakt koža na kožu je dokazano u dugogodišnjim istraživanjima i mora početi s rođenjem, a posle se i nastaviti. 

Njegova iskustva pokazala su i da bebe koje su odvojene od majke dosta lošije spavaju i teško uspostavljaju ciklus spavanja. 

Zašto majke ne smeju da ostanu same?

Majke ne treba ostaviti same zato što se one tada osećaju sigurno i mogu se potpuno posvetiti bebi, što je izuzetno važno. U prvim nedeljama nakon porođaja, majkama je važno pružiti podršku, utehu, pomoć i sigurnost. Istraživanja su pokazala da prisutnost dule na porođaj povećava oksitocin i snižava fetalni distres.

Babica takođe snižava kortizol, a otac utiče na povećanje dopamina (hormona ugođaja). To sve omogućuje majci da se oseća sigurno i opušteno.

Ako su nakon porođaja u kući prisutni i drugi zreli, odrasli ljudi, majka se tada u potpunosti može baviti detetom. Dete će zbog toga biti smirenije, bolje će jesti, spavati i razvijati se, a majka će manje biti pod stresom. 

Dr. Bergman kaže da se sve može svesti na sledeće:

Fetus pita “Jesam li siguran?”. Ako se oseća sigurno, njegovo telo će proizvoditi oksitocin. 

Ako oseća da nije sigurno, proizvodiće vazopresin, hormon stresa, a potom i kortizol.

Koliko dugo treba pustiti bebu i mamu da budu u kontaktu koža na kožu?

Sve dok beba ne pokaže da joj je dosta, zaključio je Bergman.