Svi mi imamo svoje razloge u životu. Za sve. Često smo toliko sebični da svoj razlog prikrivamo iza nekih, viših razloga, i nećemo o tome baš olako pričati u javnosti. Posebno ako smo mame i radi se o majčinskim sebičnostima koje se jako primećuju u našem malo licemernom društvu u kom baš nekako te mame često rade jedno, pričaju drugo, misle treće… Jedna od tih velikih stvari je i to veliko dojenje, ta tema koja se toliko uzdiže u nebesa, a toliko je mama koje ustvari najviše doje jer im je tako najlakše. Njima. Naravno, sve za bebu, ali jako često mame to rade radi sebe.
Jedna od takvih mama je i Koni Bruzi koja je svojim postom na portalu Babble.com oduševila i druge žene pa zajedno priznaju – Dojimo jer smo lenje raditi bilo šta drugo.
Dojenje je predivna stvar. Obavim sve što treba, a da se uopšte ne razbuđujem. Svako jutro ili tokom noći uljuljkamo se u našu predivnu fotelju za dojenje i jednostavno nastavimo obe da dremamo. To je način hranjenja koji ne zahteva gotovo ni malo moje energije, a daje nam obema toliko mnogo. Zato nikako ne mogu da razumem mame kojima je lakše da mesecima mućkaju formulu, ustaju iz kreveta, hrane dete. Ili se izdajaju. Za mene je ovo najlakši i najljepši način – zajedno u fotelji ili na krevetu gde se možemo izležavati i uživati u svakoj sekundi zajedno. Spojene. Bez ikakvog napora.
I znam, imam veliku sreću što mogu biti toliko sebična i lenjaa. Jer dojenje nije lako. Nisu sve žene nažalost predodređene da im to bude lako. Da to uopšte mogu. I žao mi je zbog toga. Žao mi je svake žene koja se trudila, kojoj nije išlo, koja nije imala mleka, koja je brzo morala prestati. Žao mi je svakog ko nema tu jednostavnu mogućnost pa onda svake noći mora ustajati, praviti flašicu, izdajati se, kombinovati, mučiti se s dojkama.
Ja sam eto, imala sreće. Sada mogu biti lenja do kad ja želim. I to je po meni najiskreniji odgovor koji većina mama koje doje imaju u svojoj glavi, ali će javnosti ipak najčešće reći da doji (i još koliko dugo) samo i isključivo radi deteta. Aha – i malo zbog lenjosti, ali nećemo o tome.
Komentari (0)